U stalnoj trci sama sa sobom

Mnogi gledaoci bili su silno razočarani kada su simpatičnoj prostitutki Mari scenaristi odlučili da uskrate televizijski život. Strašni pripadnici tajne organizacije odsekli su glavu nasmejanoj, a duboko nesrećnoj junakinji iz Jatagan male iz serije „Senke nad Balkanom”, kojoj je dušu udahnula gledalištu do tada nepoznata glumica Milica Gojković.

Ulogom Mare osvojila je ne samo gledaoce već i mnoge kolege. A put do „Senki” išao je preko neuspelih pokušaja da se upiše na Fakultet dramskih umetnosti, studija glume na Akademiji umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nebojše Dugalića, rada u knjižari, uloga u brojnim pozorišnim predstavama…

– Tri puta sam neuspešno konkurisala na FDU. Zašto sam ispala nije pitanje za mene već za ljude koji me nisu primili. Međutim, zahvalna sam im na tome jer da sam primljena ne bih srela možda jednog od najvažnijih ljudi u mom životu, profesora Nebojšu Dugalića. Ulazak na akademiju i poznanstvo i rad s njim otvorilo je novo poglavlje u mom životu. Studije s njim otvorile su mi vrata i u životu i profesionalno. On se prema nama studentima ponašao kao neko ko nas razume i ko nam je prijatelj. Kao i asistentkinja Hana Selimović, kojoj smo nas desetak bili prva generacija studenata koju je vodila – priča Milica Gojković, priznajući da joj na početku studija nije bilo lako.

– U punoj ste snazi, imate 18 godina i mislite da je ceo svet vaš pa očekujete da vam se dese razne stvari i to istog trenutka. A ne dogodi se – ništa. Tada nisam razumela zbog čega profesor pokušava da obuzda moju prirodu, moj karakter, a sada znam da me je učio strpljenju. Da će se sve stvari koje mladi glumac priželjkuje, jednog dana i dogoditi. I da sve iziskuje svoje vreme. To čekanje je, zapravo, najteži deo, priznaje glumica i priča kako je dve i po godine nakon diplomiranja radila između ostalog i kao prodavačica u knjižari, čekajući da se to nešto desi.

– Pre tog rada u knjižari razmišljala sam šta da uradim, da li da idem odavde. I okupila sam kolege s klase s kojima sam diplomirala s predstavom „Per Gint”. Bila je to jedina diplomska predstava koja je izabrana u takmičarski program u Tvrđava teatru u Smederevu. Doživela je i nekoliko izvedbi na maloj sceni Narodnog pozorišta „Raša Plaović”. Ali, onda je svako krenuo svojim putem i ja sam počela da radim kao prodavačica – priseća se Milica Gojković, kojoj je jedan poziv promenio, ne baš sve, ali mnogo toga u životu.

– Pozvala me je rediteljka Snežana Trišić da igram u njenoj predstavi „Kazimir i Karolina” u Ateljeu 212 i stvari su počele polako da se menjaju. Nabolje. Imala sam ludu sreću da radim s našim najvećim pozorišnim rediteljima i meni jako važnim ljudima. Posle Ateljea stigli su pozivi za rad s Egonom Savinom, Borisom Liješevićem, Ivom Milošević, Slobodanom Unkovskim, Aleksandrom Švabićem... Predstava „Pod žrvnjem” u režiji Egona Savina, koja se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, otvorila mi je mnoga vrata. Bila je to moja prva veća uloga u pozorištu, a za manje od četiri godine igrala sam u devet predstava i sada spremam desetu, „Devedesete”, komad mladog autora Gorana Milenkovića u režiji Egona Savina u Narodnom pozorištu. Premijera bi trebalo da bude na sceni „Raša Plaović” krajem marta – priča mlada glumica kojoj su se „Senke nad Balkanom” desile nekako slučajno.

U vreme kada je radila predstavu „Pod žrvnjem” čula je za kasting te serije.

– Otišla sam potpuno ravnodušno, ništa nisam očekivala. O seriji nisam ništa znala, samo gde se održava kasting. Dobili smo da pročitamo scene, a onda su mi rekli da dođem ponovo za nekoliko dana zbog izbora u uži krug. Za tih nekoliko dana imala sam vremena da naučim tekst za prostitutku Maru. Odmah sam je zavolela, ali sam se istovremeno i pribojavala da neću proći jer je u opisu stajalo da Mara ima 30 godina i da ima dete. Nevoljno priznajem da izgledam kao da mi je 15 godina, kao da sam i sama dete, pa mi očekivanja baš i nisu bila velika. Ali, upravo zato, dala sam sebi slobodu da radim šta hoću i da kasting uradim na najbolji mogući način. Bila sam rasterećena, nisam osećala pritisak. Jedino sam se pitala: „Pa što, pobogu, ona ima 30 godina?!” – smejući se priča Milica Gojković, s kojom je na kastingu radio reditelj Miloš Avramović, koji ju je već nakon nekoliko replika spustio na zemlju rekavši: „E, dobro, ali ovo ništa ne valja!”

– Međutim, vrlo strpljivo me je usmeravao i mislim da sam upravo zbog toga postigla ono što se od mene očekivalo. Otišla sam kući ne očekujući apsolutno ništa. Posle nekih mesec dana pozvao me je baš Miloš Avramović i rekao da sam dobila ulogu Mare... Jako mi je važno što mi je neko poklonio poverenje, dao šansu koja se nama mladim neafirmisanim glumcima retko pruža, priznaje ova glumica koja je ovu šansu zgrabila i... uspela.

Uloga prostitutke Mare za Milicu Gojković bila je veliki izazov, pogotovo što, kako napominje, živimo u svetu u kojem je na pomen reči prostitutka prva asocijacija nešto nemoralno, nečasno, prljavo.

– Literatura nas je učila da sve čovekove mane nastojite da prigrlite i da svaku od njih pretvorite u vrlinu. Jedina sugestija koju sam dobila od Dragana Bjelogrlića glasila je: „Voleo bih da ona bude jako srećna i nasmejana.” Tada sam shvatila da su okolnosti navele Maru da se bavi prostitucijom, a da je ona u suština jedno duhovito, nežno, neposredno, čestito biće željno ljubavi i slobode. I mislim da sam uspela takvu da je predstavim jer je narod prepoznao neposrednost i istinu u Mari. A to i jeste ono što vas kao glumca čini srećnim. Ta sposobnost da ljudima dočarate nečiju dobrotu, duhovitost, da Marine rečenice nekoga nasmeju, nekoga navedu da se zamisli, da rasplaču – kaže Milica, koju su tokom emitovanja serije ljudi počeli da prepoznaju na ulici, da joj deklamuju neke Marine replike. 

– Lepo je to, simpatično... Ali, ja na to ne gledam kao na najvažniju stvar. Pitate me da li sam se uobrazila. Mislim da nisam. Radeći s kolegama u pozorištu shvatila sam koliko je važno ostati skroman – kaže nam naša sagovornica, priznajući da se uvek trudi da radi najrazličitije likove kao i da se ne zadovoljava malim stvarima, ali ni uspesima.

– U stalnoj sam trci sama sa sobom. Trudim se da mi svaki sledeći zadatak bude drugačiji od prethodnog. I da svaki put nadmašim samu sebe. Mara mi je bila samo dobar vetar u leđa, ali mi je ujedno dala i neku novu glad za sledećom ulogom – kaže ova mlada glumica.