У сталној трци сама са собом

Многи гледаоци били су силно разочарани када су симпатичној проститутки Мари сценаристи одлучили да ускрате телевизијски живот. Страшни припадници тајне организације одсекли су главу насмејаној, а дубоко несрећној јунакињи из Јатаган мале из серије „Сенке над Балканом”, којој је душу удахнула гледалишту до тада непозната глумица Милица Гојковић.

Улогом Маре освојила је не само гледаоце већ и многе колеге. А пут до „Сенки” ишао је преко неуспелих покушаја да се упише на Факултет драмских уметности, студија глуме на Академији уметности у Београду у класи професора Небојше Дугалића, рада у књижари, улога у бројним позоришним представама…

– Три пута сам неуспешно конкурисала на ФДУ. Зашто сам испала није питање за мене већ за људе који ме нису примили. Међутим, захвална сам им на томе јер да сам примљена не бих срела можда једног од најважнијих људи у мом животу, професора Небојшу Дугалића. Улазак на академију и познанство и рад с њим отворило је ново поглавље у мом животу. Студије с њим отвориле су ми врата и у животу и професионално. Он се према нама студентима понашао као неко ко нас разуме и ко нам је пријатељ. Као и асистенткиња Хана Селимовић, којој смо нас десетак били прва генерација студената коју је водила – прича Милица Гојковић, признајући да јој на почетку студија није било лако.

– У пуној сте снази, имате 18 година и мислите да је цео свет ваш па очекујете да вам се десе разне ствари и то истог тренутка. А не догоди се – ништа. Тада нисам разумела због чега професор покушава да обузда моју природу, мој карактер, а сада знам да ме је учио стрпљењу. Да ће се све ствари које млади глумац прижељкује, једног дана и догодити. И да све изискује своје време. То чекање је, заправо, најтежи део, признаје глумица и прича како је две и по године након дипломирања радила између осталог и као продавачица у књижари, чекајући да се то нешто деси.

– Пре тог рада у књижари размишљала сам шта да урадим, да ли да идем одавде. И окупила сам колеге с класе с којима сам дипломирала с представом „Пер Гинт”. Била је то једина дипломска представа која је изабрана у такмичарски програм у Тврђава театру у Смедереву. Доживела је и неколико изведби на малој сцени Народног позоришта „Раша Плаовић”. Али, онда је свако кренуо својим путем и ја сам почела да радим као продавачица – присећа се Милица Гојковић, којој је један позив променио, не баш све, али много тога у животу.

– Позвала ме је редитељка Снежана Тришић да играм у њеној представи „Казимир и Каролина” у Атељеу 212 и ствари су почеле полако да се мењају. Набоље. Имала сам луду срећу да радим с нашим највећим позоришним редитељима и мени јако важним људима. После Атељеа стигли су позиви за рад с Егоном Савином, Борисом Лијешевићем, Ивом Милошевић, Слободаном Унковским, Александром Швабићем... Представа „Под жрвњем” у режији Егона Савина, која се игра у Југословенском драмском позоришту, отворила ми је многа врата. Била је то моја прва већа улога у позоришту, а за мање од четири године играла сам у девет представа и сада спремам десету, „Деведесете”, комад младог аутора Горана Миленковића у режији Егона Савина у Народном позоришту. Премијера би требало да буде на сцени „Раша Плаовић” крајем марта – прича млада глумица којој су се „Сенке над Балканом” десиле некако случајно.

У време када је радила представу „Под жрвњем” чула је за кастинг те серије.

– Отишла сам потпуно равнодушно, ништа нисам очекивала. О серији нисам ништа знала, само где се одржава кастинг. Добили смо да прочитамо сцене, а онда су ми рекли да дођем поново за неколико дана због избора у ужи круг. За тих неколико дана имала сам времена да научим текст за проститутку Мару. Одмах сам је заволела, али сам се истовремено и прибојавала да нећу проћи јер је у опису стајало да Мара има 30 година и да има дете. Невољно признајем да изгледам као да ми је 15 година, као да сам и сама дете, па ми очекивања баш и нису била велика. Али, управо зато, дала сам себи слободу да радим шта хоћу и да кастинг урадим на најбољи могући начин. Била сам растерећена, нисам осећала притисак. Једино сам се питала: „Па што, побогу, она има 30 година?!” – смејући се прича Милица Гојковић, с којом је на кастингу радио редитељ Милош Аврамовић, који ју је већ након неколико реплика спустио на земљу рекавши: „Е, добро, али ово ништа не ваља!”

– Међутим, врло стрпљиво ме је усмеравао и мислим да сам управо због тога постигла оно што се од мене очекивало. Отишла сам кући не очекујући апсолутно ништа. После неких месец дана позвао ме је баш Милош Аврамовић и рекао да сам добила улогу Маре... Јако ми је важно што ми је неко поклонио поверење, дао шансу која се нама младим неафирмисаним глумцима ретко пружа, признаје ова глумица која је ову шансу зграбила и... успела.

Улога проститутке Маре за Милицу Гојковић била је велики изазов, поготово што, како напомиње, живимо у свету у којем је на помен речи проститутка прва асоцијација нешто неморално, нечасно, прљаво.

– Литература нас је учила да све човекове мане настојите да пригрлите и да сваку од њих претворите у врлину. Једина сугестија коју сам добила од Драгана Бјелогрлића гласила је: „Волео бих да она буде јако срећна и насмејана.” Тада сам схватила да су околности навеле Мару да се бави проституцијом, а да је она у суштина једно духовито, нежно, непосредно, честито биће жељно љубави и слободе. И мислим да сам успела такву да је представим јер је народ препознао непосредност и истину у Мари. А то и јесте оно што вас као глумца чини срећним. Та способност да људима дочарате нечију доброту, духовитост, да Марине реченице некога насмеју, некога наведу да се замисли, да расплачу – каже Милица, коју су током емитовања серије људи почели да препознају на улици, да јој декламују неке Марине реплике. 

– Лепо је то, симпатично... Али, ја на то не гледам као на најважнију ствар. Питате ме да ли сам се уобразила. Мислим да нисам. Радећи с колегама у позоришту схватила сам колико је важно остати скроман – каже нам наша саговорница, признајући да се увек труди да ради најразличитије ликове као и да се не задовољава малим стварима, али ни успесима.

– У сталној сам трци сама са собом. Трудим се да ми сваки следећи задатак буде другачији од претходног. И да сваки пут надмашим саму себе. Мара ми је била само добар ветар у леђа, али ми је уједно дала и неку нову глад за следећом улогом – каже ова млада глумица.