Priprema za eru posle Angele Merkel

To se mo­glo vi­de­ti, ne sa­mo u iz­bo­ru no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra CDU već i nje­nom iz­bo­ru bu­du­ćih mi­ni­sta­ra u nje­noj če­tvr­toj vla­di, uko­li­ko uop­šte bu­de for­mi­ra­na jer za­vi­si od to­ga da li će osvo­ji­ti ve­ći­nu na unu­tar­stra­nač­kom re­fe­ren­du­mu SPD-a, ko­ji tra­je do 2. mar­ta.

Da Mer­ke­lo­va za svo­ju na­sled­ni­cu spre­ma pre­mi­jer­ku ma­le ne­mač­ke po­kra­ji­ne Sar Ane­gret Kramp Ka­ran­ba­u­er (55) bi­lo je ja­sno ka­da je ob­ja­vlje­no da je ona baš njen iz­bor za ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra. Uoči kon­gre­sa, Mer­ke­lo­va je na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je lič­no pred­sta­vi­la jav­no­sti Kramp Ka­ren­ba­u­e­ro­vu, re­kav­ši da je „ve­li­ki po­što­va­lac nje­nog ra­da” i pom­pe­zno je na­ja­vlju­ju­ći kao pr­vu že­nu ko­ja će bi­ti na toj funk­ci­ji. I ta­man što je pre­mi­jer­ka Sa­ra za­u­sti­la, Mer­ke­lo­va je do­da­la „iz­u­zev me­ne”, pri­se­tiv­ši se da je za­pra­vo ona bi­la pr­va že­na na toj funk­ci­ji i to dve go­di­ne pre ne­go što će pre­u­ze­ti li­der­sku po­zi­ci­ju u stran­ci. To je iza­zvao gro­mo­gla­san smeh obe go­vor­ni­ce, po­ka­zu­ju­ći čak i nji­ho­vu pri­snost, ko­ja se ret­ko vi­đa u po­li­tič­kom na­stu­pu kan­ce­lar­ke.

Ova po­li­ti­čar­ka ko­ja je pro­šlog mar­ta do­ve­la CDU do ube­dlji­ve po­be­de na po­kra­jin­skim iz­bo­ri­ma u Sa­ru u me­di­ji­ma je če­sto opi­si­va­na kao „ma­la An­ge­la”, ko­ja ima iz­u­ze­tan po­li­tič­ki ta­le­nat, sa­mo­po­u­zda­nje i am­bi­ci­ju. Ono zbog če­ga je oči­gled­no dra­ga Mer­ke­lo­voj je­ste to da, po­put Mer­ke­lo­ve, ni­je sklo­na dra­ma­tič­nim sce­na­ma već vla­da mir­no i opu­šte­no, pri če­mu po­dr­ža­va to što se CDU za Mer­ke­li­na vak­ta sa ide­o­lo­ške de­sni­ce po­me­ri­la po­pri­lič­no ka cen­tru i ti­me po­sta­la po­god­ni­ji po­li­tič­ki iz­bor i za že­ne i mla­de.

Da Mer­ke­lo­va ni­je iza­bra­la Kramp Ka­ren­ba­u­e­ro­vu sa­mo zbog lič­nih afi­ni­te­ta i sklo­no­sti li­be­ral­ni­joj po­li­ti­ci, sve­do­či i to da je nje­na mo­gu­ća na­sled­ni­ca ka­tol­ki­nja, ko­ja ima tro­je de­ce i kon­zer­va­tiv­ni­ji stav na te­mu mi­gra­ci­ja i gej bra­ko­va, što je či­ni pri­vlač­ni­jom kon­zer­va­tiv­ni­jem kri­lu CDU. Da je taj miks li­be­ra­li­zma i kon­zer­va­ti­vi­zma za­pra­vo bio pun po­go­dak vi­de­lo se na kon­gre­su ka­da je naj­du­ži apla­uz do­bi­la upra­vo od­la­ze­ća pre­mi­jer­ka Sa­ra, pri če­mu je za njen iz­bor za ge­ne­ral­nu se­kre­tar­ku gla­sa­lo sko­ro 99 od­sto de­le­ga­ta.

U go­vo­ru ona se osvr­nu­la na uspeh ne­mač­ke ho­ke­ja­ške re­pre­zen­ta­ci­je na Zim­skim olim­pij­skim igra­ma ka­ko bi opi­sa­la šta oče­ku­je od CDU.

„To ni­je bi­la gru­pa in­di­vi­du­al­nih zve­zda, već je zve­zda bio ceo tim, i to je ono što je va­žno. I CDU je zve­zda. I ni­je pi­ta­nje ko unu­tar CDU si­ja, već da li par­ti­ja si­ja”, re­kla je ona, pri če­mu je ko­ji dan ra­ni­je iz­ja­vi­la da će joj na pr­vom me­stu bi­ti do­bro­bit stran­ke, pa „ma­kar mo­ra­la da se su­ko­bi i sa kan­ce­lar­kom”. „Mi že­li­mo da da­mo od­go­vo­re (na stra­ho­ve od glo­ba­li­zo­va­ne, di­gi­ta­li­zo­va­ne bu­duć­no­sti), ne sa­mo kao vla­da i po­sla­nič­ke gru­pa već kao par­ti­ja.”

I Mer­ke­lin iz­bor mo­gu­ćih mi­ni­sta­ra uka­zu­je da bli­zu se­be že­li, ka­ko svo­je naj­lo­jal­ni­je lju­de, ta­ko i one ko­ji su je otvo­re­no kri­ti­ko­va­li. Ta­ko su se tu na­šli nje­ni bli­ski sa­rad­ni­ci, po­put Pe­te­ra Alt­ma­je­ra i Ur­su­le fon der La­jen, ali i oštri kon­zer­va­tiv­ni kri­ti­čar Jens Špan i ne­što bla­ža kri­ti­čar­ka Ju­li­ja Klek­ner. Iz­bor ovog tri­de­set­sed­mo­go­di­šnjeg Špa­na da bu­de mi­ni­star zdra­vlja i če­tr­de­set­pe­to­go­di­šnje Klek­ne­ro­ve za mi­ni­star­ku po­ljo­pri­vre­de pred­sta­vlja­lo je pra­vo iz­ne­na­đe­nje za me­di­je, ali ne i one ko­ji po­zna­ju kan­ce­lar­kin po­li­tič­ki stil.

Iako ga vi­di kao ne­kog ko bi do­la­skom na če­lo CDU po­ni­štio nje­nu svo­je­vr­snu po­li­tič­ku za­o­stav­šti­nu – mo­der­ni­za­ci­ju CDU ta­ko da za nju mo­gu da gla­sa­ju sve vi­še i mla­di, že­ne i ži­te­lji ur­ba­nih sre­di­na – Mer­ke­lo­va Špa­na uvo­di u vla­du ka­ko on ne bio mo­gao da vo­di puč unu­tar stran­ke, pred­sta­vlja­ju­ći se­be kao žr­tve­no jag­nje jer za­stu­pa kon­zer­va­tiv­ni­je sta­vo­ve. Sli­čan slu­čaj je i sa Klek­ne­ro­vom, ko­ja je 2016. pred po­kra­jin­ske iz­bo­re u po­kra­ji­ni Rajn­land Falc uza­lud­no po­ku­ša­la da kri­ti­kom Mer­ke­li­ne iz­be­glič­ku po­li­ti­ku osvo­ji vi­še gla­so­va i po­sta­ne pre­mi­jer­ka ove po­kra­ji­ne.

Mer­ke­lo­va im te kri­ti­ke si­gur­no ni­je za­bo­ra­vi­la, ali sa­da že­li da ih po­pri­lič­no za­po­sli ka­ko bi bi­li do­volj­no za­u­ze­ti i odvo­je­ni od stra­nač­ke po­li­ti­ke. Osim to­ga, ovim ona ša­lje sig­nal da ipak i da­lje ona od­lu­ču­je. Bar još ne­ko vre­me. A da li će u tre­nut­ku iz­la­ska iz po­li­ti­ke bi­ti „po­lu­mr­tva olu­pi­na”, te­ško da će pri­zna­ti.