Zabranjeni kuvar začet na stranicama „Politike”

Jed­na od de­set uče­nih i mo­der­nih že­na u Sr­bi­ji to­ga do­ba Spa­se­ni­ja Pa­ta Mar­ko­vić je svo­ju pr­vu zbir­ku re­ce­pa­ta iz­da­la još 1907. go­di­ne pod na­zi­vom „Ku­var i sa­vet­nik”, dok je po­sle ob­ja­vlji­va­nja u „Po­li­ti­ci”, 1939. go­di­ne iza­šla no­va ku­li­nar­ska knji­ga, na­zva­na „Moj ku­var”, a na­rod ga je vre­me­nom pro­zvao „Pa­tin ku­var”. Vre­me i za­bra­ne mu ni­su mo­gle ni­šta. „Pa­tin ku­var” se i da­lje štam­pa, ko­ri­sti i pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no. 

U vre­me nje­go­vog ob­ja­vlji­va­nja, Spa­se­ni­ja je bi­la upra­vi­te­lji­ca Žen­ske za­nat­ske ško­le u be­o­grad­skoj Bran­ko­voj uli­ci, u ko­joj je ši­ri­la svo­je sta­vo­ve i ide­je do­ne­te iz Be­ča, gde je za­vr­ši­la ču­ve­nu ško­lu za do­ma­ći­ce i po­sta­la vr­sna ku­va­ri­ca. Ži­vot u austrij­skoj me­tro­po­li, na­veo ju je da pro­pa­gi­ra evrop­ski na­čin ži­vo­ta u ze­mlji i na­če­lo da Srp­ki­nje tre­ba da za­vr­ša­va­ju ško­le i oslo­bo­de se rop­stva ko­je oko njih stva­ra­ju ku­hinj­ski zi­do­vi. Pa­ta je ta­ko­đe bi­la ve­li­ki po­bor­nik mo­der­ne me­di­ci­ne. Po­pu­lar­nost sti­če de­le­ći svo­je ku­var­ske sa­ve­te u na­šem li­stu, gde je 1937. go­di­ne ure­đi­va­la po­pu­lar­nu ru­bri­ku, na­zva­nu „Do­bra kuj­na do­brih do­ma­ći­ca”. 

Po­red Pa­ti­nog pred­lo­ga je­lov­ni­ka za taj dan, „Po­li­ti­ka” je u on­da­šnje do­mo­ve sva­ko­dnev­no do­no­si­la i re­cep­te do­ma­ći­ca iz ra­znih de­lo­va Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Go­spo­đa Da­da Jo­va­no­vić iz Ba­nat­skog Dvo­ra pre­po­ru­či­va­la je „Ke­či­gu po­su­tu par­me­za­nom”, dok je, na pri­mer, či­ta­telj­ka Lu­kre­ci­ja Po­li­tes, sa Sta­rog gra­da, vi­še go­ti­vi­la „Ov­či­ji but sa sar­de­la­ma”. Pa­ta je to­ga av­gu­sta nu­di­la re­cept za „Krem od le­šni­ka”, a na kra­ju je, ve­ro­vat­no po ugle­du na za­pad­ni svet, sa­ve­to­va­la do­ma­ći­ca­ma da uz krem iz­ne­su „je­dan ta­njir sit­nih ko­la­ča i slu­že go­ste uz vi­no”. Vre­dan rad Spa­se­ni­je Pa­te Mar­ko­vić ostao je za­be­le­žen u „Po­li­ti­ki­noj” ar­hi­vi gde se, na sa­da već ra­ri­tet­nim ne­ga­ti­vi­ma ko­ji su ra­đe­ni na sta­kle­nim plo­ča­ma, iz­me­đu osta­log, ču­va i nje­na fo­to­gra­fi­ja na ko­joj sa svo­jim po­ma­ga­či­ma bi­ra pi­sma či­ta­telj­ki s naj­bo­ljim re­cep­ti­ma. 

U jav­no­sti je za­be­le­že­no da je ova hu­ma­na i mo­der­na že­na u to­ku Dru­gog svet­skog ra­ta u svo­joj ku­ći skri­va­la je­vrej­sku de­cu, kao i da su na­pred­ne ide­je i bur­žo­a­sko po­re­klo do­ve­li su do nje­nog hap­še­nja po za­vr­šet­ku ra­ta i od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne. Sve što je ima­lo ve­ze s Pa­tom za­bra­nje­no je i pri­kri­va­no, ta­ko da se i njen ku­var skri­vao na po­li­ca­ma, a sva na­red­na iz­da­nja ob­ja­vlje­na od 1945. go­di­ne pot­pi­sa­na su sa­mo sa „SM”. Me­đu­tim, iz­da­vač­ko pred­u­ze­će „Na­rod­na knji­ga”, ka­ko je bi­lo na­ve­de­no „zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja” 1978. go­di­ne iz­da­je tvr­do­u­ko­ri­če­ni, tam­no cr­ve­ni „Ve­li­ki na­rod­ni ku­var”, na či­jim re­cep­ti­ma su od­ga­ja­ne no­vi­je ge­ne­ra­ci­je „Po­li­ti­ki­nih” no­vi­na­ra. U nje­mu pi­še: „Ova knji­ga ra­đe­na je pre­ma po­zna­toj knji­zi ’Moj ku­var’, ko­ji je pre ra­ta iz­da­la „Po­li­ti­ka”, a sre­di­la Spa­se­ni­ja Pa­ta Mar­ko­vić. Ve­li­ki na­rod­ni ku­var sa­dr­ži sve re­cep­te pred­rat­nog iz­da­nja po­me­nu­te knji­ge, uz još ne­ke sa­ve­te.

Mi­ni­star­ska ćer­ka i unu­ka

Spa­se­ni­ji Mar­ko­vić je od ro­đe­nja u de­cem­bru 1881. go­di­ne bi­lo su­đe­no da iz­ra­ste u ugled­nu da­mu. Za­be­le­že­no je da joj je otac bio Di­mi­tri­je Đu­rić, ge­ne­ral, voj­ni mi­ni­star i član Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka, dok je Pa­tin de­da Di­mi­tri­je Ma­tić bio dok­tor fi­lo­zo­fi­je i mi­ni­star prav­de i pro­sve­te. Ne ču­di on­da što je iz­ra­sla u na­pred­nu de­voj­ku ko­ja je ško­lo­va­na u ta­da­šnjim ču­ve­nim beč­kim ško­la­ma. 

Uda­la se za pe­ša­dij­skog ma­jo­ra Đor­đa Ri­sti­ća i s njim ima­la dvo­je de­ce, kćer Lju­bi­cu i si­na Du­ša­na, ina­če ko­njič­kog ma­jo­ra ko­ga su Nem­ci ubi­li na Ba­nji­ci 1943. go­di­ne. Ka­sni­je je po­sta­la su­pru­ga dok­to­ra Zo­ra­na Mar­ko­vi­ća. Umr­la je 1974. u 94. go­di­ni. Me­di­ji be­le­že da je Pa­tu po­zna­vao, ve­o­ma ce­nio i po­hval­no o njoj kao oli­če­nju be­o­grad­ske da­me go­vo­rio Bra­ni­slav Nu­šić, ko­ji je de­ce­ni­ja­ma pre nje ta­ko­đe pi­sao za naš list.