Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zabranjeni kuvar začet na stranicama „Politike”

Delo Spasenije Pate Marković, s više od 4.000 recepata, objavljeno je dve godine posle pojavljivanja njene stalne rubrike u našim novinama
(Фо­то До­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Re­cep­ti sta­rih do­ma­ći­ca iz ku­va­ra ko­ji je sem po svo­joj po­pu­lar­no­sti i kva­li­te­tu po­znat i po to­me što je pr­vo za­bra­nje­no šti­vo te vr­ste na ov­da­šnjim pro­sto­ri­ma ob­ja­vlji­va­ni su sva­ko­dnev­no pre osam de­ce­ni­ja u „Po­li­ti­ci”. Reč je o ču­ve­nom „Pa­ti­nom ku­va­ru”, po­de­be­loj knji­zi Spa­se­ni­je Mar­ko­vić, zva­ne Pa­ta, s vi­še od 4.000 re­ce­pa­ta, ko­ja se i da­nas ču­va u go­to­vo sva­koj do­ma­ćin­skoj ku­hi­nji. A po­red pre­po­ru­ke do­brih je­la, tra­di­ci­o­nal­ni srp­ski ku­var obo­ga­ćen je i s po­ne­kim Pa­ti­nim sa­ve­tom o bo­ljem ži­vo­tu, ko­ji je do­ne­la iz na­pred­ni­jeg sve­ta... 

Upu­će­ni ka­žu da je u pro­šlom ve­ku ovo de­lo bi­lo čest i po­že­ljan po­klon ko­ji se no­sio mla­dim brač­nim pa­ro­vi­ma, pa i ne ču­di on­da što je za­bra­nom po­ku­ša­no spre­ča­va­nje uti­ca­ja na­pred­ne, obra­zo­va­ne i oštro­um­ne Srp­ki­nje na ko­mu­ni­stič­ku omla­di­nu. 

Jed­na od de­set uče­nih i mo­der­nih že­na u Sr­bi­ji to­ga do­ba Spa­se­ni­ja Pa­ta Mar­ko­vić je svo­ju pr­vu zbir­ku re­ce­pa­ta iz­da­la još 1907. go­di­ne pod na­zi­vom „Ku­var i sa­vet­nik”, dok je po­sle ob­ja­vlji­va­nja u „Po­li­ti­ci”, 1939. go­di­ne iza­šla no­va ku­li­nar­ska knji­ga, na­zva­na „Moj ku­var”, a na­rod ga je vre­me­nom pro­zvao „Pa­tin ku­var”. Vre­me i za­bra­ne mu ni­su mo­gle ni­šta. „Pa­tin ku­var” se i da­lje štam­pa, ko­ri­sti i pre­no­si s ko­le­na na ko­le­no. 

U vre­me nje­go­vog ob­ja­vlji­va­nja, Spa­se­ni­ja je bi­la upra­vi­te­lji­ca Žen­ske za­nat­ske ško­le u be­o­grad­skoj Bran­ko­voj uli­ci, u ko­joj je ši­ri­la svo­je sta­vo­ve i ide­je do­ne­te iz Be­ča, gde je za­vr­ši­la ču­ve­nu ško­lu za do­ma­ći­ce i po­sta­la vr­sna ku­va­ri­ca. Ži­vot u austrij­skoj me­tro­po­li, na­veo ju je da pro­pa­gi­ra evrop­ski na­čin ži­vo­ta u ze­mlji i na­če­lo da Srp­ki­nje tre­ba da za­vr­ša­va­ju ško­le i oslo­bo­de se rop­stva ko­je oko njih stva­ra­ju ku­hinj­ski zi­do­vi. Pa­ta je ta­ko­đe bi­la ve­li­ki po­bor­nik mo­der­ne me­di­ci­ne. Po­pu­lar­nost sti­če de­le­ći svo­je ku­var­ske sa­ve­te u na­šem li­stu, gde je 1937. go­di­ne ure­đi­va­la po­pu­lar­nu ru­bri­ku, na­zva­nu „Do­bra kuj­na do­brih do­ma­ći­ca”. 

Po­red Pa­ti­nog pred­lo­ga je­lov­ni­ka za taj dan, „Po­li­ti­ka” je u on­da­šnje do­mo­ve sva­ko­dnev­no do­no­si­la i re­cep­te do­ma­ći­ca iz ra­znih de­lo­va Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Go­spo­đa Da­da Jo­va­no­vić iz Ba­nat­skog Dvo­ra pre­po­ru­či­va­la je „Ke­či­gu po­su­tu par­me­za­nom”, dok je, na pri­mer, či­ta­telj­ka Lu­kre­ci­ja Po­li­tes, sa Sta­rog gra­da, vi­še go­ti­vi­la „Ov­či­ji but sa sar­de­la­ma”. Pa­ta je to­ga av­gu­sta nu­di­la re­cept za „Krem od le­šni­ka”, a na kra­ju je, ve­ro­vat­no po ugle­du na za­pad­ni svet, sa­ve­to­va­la do­ma­ći­ca­ma da uz krem iz­ne­su „je­dan ta­njir sit­nih ko­la­ča i slu­že go­ste uz vi­no”. Vre­dan rad Spa­se­ni­je Pa­te Mar­ko­vić ostao je za­be­le­žen u „Po­li­ti­ki­noj” ar­hi­vi gde se, na sa­da već ra­ri­tet­nim ne­ga­ti­vi­ma ko­ji su ra­đe­ni na sta­kle­nim plo­ča­ma, iz­me­đu osta­log, ču­va i nje­na fo­to­gra­fi­ja na ko­joj sa svo­jim po­ma­ga­či­ma bi­ra pi­sma či­ta­telj­ki s naj­bo­ljim re­cep­ti­ma. 

U jav­no­sti je za­be­le­že­no da je ova hu­ma­na i mo­der­na že­na u to­ku Dru­gog svet­skog ra­ta u svo­joj ku­ći skri­va­la je­vrej­sku de­cu, kao i da su na­pred­ne ide­je i bur­žo­a­sko po­re­klo do­ve­li su do nje­nog hap­še­nja po za­vr­šet­ku ra­ta i od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne. Sve što je ima­lo ve­ze s Pa­tom za­bra­nje­no je i pri­kri­va­no, ta­ko da se i njen ku­var skri­vao na po­li­ca­ma, a sva na­red­na iz­da­nja ob­ja­vlje­na od 1945. go­di­ne pot­pi­sa­na su sa­mo sa „SM”. Me­đu­tim, iz­da­vač­ko pred­u­ze­će „Na­rod­na knji­ga”, ka­ko je bi­lo na­ve­de­no „zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja” 1978. go­di­ne iz­da­je tvr­do­u­ko­ri­če­ni, tam­no cr­ve­ni „Ve­li­ki na­rod­ni ku­var”, na či­jim re­cep­ti­ma su od­ga­ja­ne no­vi­je ge­ne­ra­ci­je „Po­li­ti­ki­nih” no­vi­na­ra. U nje­mu pi­še: „Ova knji­ga ra­đe­na je pre­ma po­zna­toj knji­zi ’Moj ku­var’, ko­ji je pre ra­ta iz­da­la „Po­li­ti­ka”, a sre­di­la Spa­se­ni­ja Pa­ta Mar­ko­vić. Ve­li­ki na­rod­ni ku­var sa­dr­ži sve re­cep­te pred­rat­nog iz­da­nja po­me­nu­te knji­ge, uz još ne­ke sa­ve­te.

Mi­ni­star­ska ćer­ka i unu­ka

Spa­se­ni­ji Mar­ko­vić je od ro­đe­nja u de­cem­bru 1881. go­di­ne bi­lo su­đe­no da iz­ra­ste u ugled­nu da­mu. Za­be­le­že­no je da joj je otac bio Di­mi­tri­je Đu­rić, ge­ne­ral, voj­ni mi­ni­star i član Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka, dok je Pa­tin de­da Di­mi­tri­je Ma­tić bio dok­tor fi­lo­zo­fi­je i mi­ni­star prav­de i pro­sve­te. Ne ču­di on­da što je iz­ra­sla u na­pred­nu de­voj­ku ko­ja je ško­lo­va­na u ta­da­šnjim ču­ve­nim beč­kim ško­la­ma. 

Uda­la se za pe­ša­dij­skog ma­jo­ra Đor­đa Ri­sti­ća i s njim ima­la dvo­je de­ce, kćer Lju­bi­cu i si­na Du­ša­na, ina­če ko­njič­kog ma­jo­ra ko­ga su Nem­ci ubi­li na Ba­nji­ci 1943. go­di­ne. Ka­sni­je je po­sta­la su­pru­ga dok­to­ra Zo­ra­na Mar­ko­vi­ća. Umr­la je 1974. u 94. go­di­ni. Me­di­ji be­le­že da je Pa­tu po­zna­vao, ve­o­ma ce­nio i po­hval­no o njoj kao oli­če­nju be­o­grad­ske da­me go­vo­rio Bra­ni­slav Nu­šić, ko­ji je de­ce­ni­ja­ma pre nje ta­ko­đe pi­sao za naš list.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Muradin Rebronja
Не кажем да би требало забрањивати књиге о куварству, али се залажем да се забрани запосленим женама да кувају. Чак бих донео и такав закон, уз амандман да им се исплаћује посебан додатак на зараде. Наиме, кување хране тражи много времена. Набавка намирница, припрема, кување, прање суђа...за доручак, ручак, вечеру, госте...не домаћицу него слугу. А ко жели да му мајка, сестра, супруга...буде слуга покорни? Овако како раде многе запослене жене, да данас кувају за сутра а онда "само подгреју" је опсно по здравље свих, зато што није пре тога извршено конзервирање хране брзим хлађењем а онда регенерирање, када и колико треба, на пари. Све то треба, могу и морају да раде професионалци у кафетеријама запослених, школама, факултетима...где храна треба да буде неких 50% одсто јефтинија него у комерцијалним ресторанима (без ПДВ-веа, режијских трошкова...) тако да се и не исплапти кување кући. А могућност да се та храна купи и понесе кући је шлаг на торти. То вам је то угоститељство будућности.
Neko
Ne znam šta me više oduševljava, ovaj članak ili Vaš komentar! Veliki pozdrav iz Beograda.
Драгослав Мићић
Ових дана је у Шапцу промовисана књига "Бакин шпорет" коју сам ја приредио и уредио на 350 страна, са преко хиљаду рецепата. Интересовање за овај кувар је очекивано велико. Повратак традицији, готовљењу јела од намирница убраних и одгјаних у окружењу, привлачи све већу пажњу и код младих домаћица, а све више и код мушког живља наклоњених здравој, домаћој храни. Управо због тога очекујем да ће, старе, српске кухиње, све више бити у сличних публикација, као и у електронским и штампаним медијима. Позивом, као и у мојој књизи, на "Патин кувар", као и на неке друге из прве половене прошлог века и на још неке из деветнаестог и осамнаестог века.
Петар
Мој кувар,наслиједио,ПОЛИТИКА А.Д.Београд,Поенкареова ул.31,lV ,кварт,1939,на столу. Два,један на чирилици,други на латиници,803стр. Нешто најбоље што постоји у кухињи. Чуда свакојака. Све лагано нађеш по индексу. Све врста јела,до специјалних дијета за болеснике. А уз нашу кухињу имаш од Бугарске доЈеврејске,а уз то и начела сервирања А између страница уметнути рецепти моје баке.Писани руком на чирилици Поздрав из Загреба.
Marija
Odlican kuvar. Stampajte ga ponovo ! Bice hit.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.