Od Dišana do Miroa

– U „Kom­po­zi­ci­ji” Al­be­ra Gle­za, na­sta­loj za knji­gu „Mi­sli” fran­cu­skog ma­te­ma­ti­ča­ra i fi­lo­zo­fa Ble­za Pa­ska­la, umet­nik stva­ra sin­te­zu iz­me­đu re­li­gij­skih sim­bo­la i ku­bi­stič­kog shva­ta­nja ob­li­ka, dok dve gra­fi­ke iz ci­klu­sa „Le Mi­se­re­re” Žorž Ruo re­a­li­zu­je ta­ko što to­kom go­di­na gra­fič­ke plo­če eks­trem­no pre­ra­đu­je, re­že ih sve du­blje ili ih bru­si šmirgl pa­pi­rom, ta­ko da se sva­ki no­vi oti­sak raz­li­ku­je od pret­hod­nog. Ovaj ci­klus na­ru­čio je ko­lek­ci­o­nar Am­bro­az Vo­lar, a na­stao je kao re­ak­ci­ja na uža­se Pr­vog svet­skog ra­ta. Pred­sta­vi­li smo i tri gra­fi­ke Mak­sa Peh­štaj­na, čla­na gru­pe „Most”, ko­ji te­ži ka to­me da se po­ve­že s pra­i­zvo­ri­ma i su­šti­nom vi­zu­el­nog je­zi­ka, za ko­ju eks­pre­si­o­ni­sti sma­tra­ju da se odr­ža­la u kul­tu­ri pret­hod­nih i ta­ko­zva­nih pri­mi­tiv­nih ci­vi­li­za­ci­ja – na­po­mi­nje Ža­kli­na Rat­ko­vić, osvr­ću­ći se na još ne­ka de­la. Me­đu nji­ma na rad „4 pu­ta Dže­ki” En­di­ja Vor­ho­la, jed­ne od naj­u­ti­caj­ni­jih fi­gu­ra ame­rič­kog pop-ar­ta iz se­ri­je iko­nič­kih pred­sta­va Ža­kli­ne Ke­ne­di, ko­je je bi­la mla­da, gla­mu­ro­zna, ko­ja je svo­jim sti­lom uti­ca­la na či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je ame­rič­kih že­na. Ali i na po­ja­ve kao što su na­gla­ša­va­nje ma­te­ri­je, ge­sta i zna­ka, ko­je se mo­gu pra­ti­ti kroz stva­ra­la­štvo An­to­ni­ja Ta­pi­e­sa, Han­sa Har­tun­ga ili Lu­či­ja Fon­ta­ne, dok se is­tra­ži­va­nja kon­struk­tiv­nih i ge­o­me­trij­skih for­mi, u ra­spo­nu od op-ar­ta, mi­ni­mal ar­ta, ge­o­me­tri­zma, pa sve do is­pi­ti­va­nja či­stih pla­stič­kih for­mi, mo­gu vi­de­ti u ra­du Jo­ze­fa Al­ber­sa, Mak­sa Bi­la, Vik­to­ra Va­za­re­li­ja ili Fren­ka Ste­le. 

Sa­ma zbir­ka osno­va­na je 1966, go­di­nu da­na po otva­ra­nju zgra­de ove ku­će na Ušću i to po­klo­nom. Dve gra­fi­ke, auto­ra Ža­ka Vi­jo­na i Al­be­ra Gle­za, da­ri­vao nam je Mu­ze­ja mo­der­ne umet­no­sti gra­da Pa­ri­za, po­sred­stvom fran­cu­skog kri­ti­ča­ra Ža­ka La­se­nja. Pr­vi put pred­sta­vlje­na je u mu­ze­ju 1970, po­tom još dva pu­ta, 1978. i 1981, po­sled­nji iz­la­zak u jav­nost zbio se pre tri­de­set go­di­na, u Sa­lo­nu Mu­ze­ja 1987. 

– Na­men­ski smo stu­pa­li u kon­tak­te sa po­je­di­nim umet­ni­ci­ma, ga­le­ri­ja­ma i iz­da­va­či­ma, kao što su, na pri­mer, De­niz Re­ne i Meg iz Pa­ri­za, Sa­la Ga­spar iz Bar­se­lo­ne, Marl­bo­ro iz Ri­ma, Alek­to iz Lon­do­na, Ta­tja­na Gro­sman iz Nju­jor­ka... Do broj­ke od 93 gra­fi­ke i cr­te­ža sti­glo se 1970. Mu­zej je 1966. od Bra­ne Hor­va­ta iz Za­gre­ba ot­ku­pio se­ri­ju gra­fi­ka ko­je je ovaj iz­da­vač štam­pao za Ga­le­ri­ju del De­po­zi­to iz Đe­no­ve. U pe­ri­o­du od sko­ro tri­de­set go­di­na, od 1961. pa sve do 1989, pre­ko svo­jih pred­stav­ni­ka re­dov­no do­de­lji­vao ot­kup­nu na­gra­du ili ku­po­vao de­la sa „Me­đu­na­rod­nog bi­je­na­la gra­fi­ke” ko­je se odr­ža­va­lo u Lju­blja­ni, slič­na prak­sa pri­me­nji­va­na je i za do­ma­ća de­ša­va­nja. Ta­ko­đe, je­dan od pu­te­va na­bav­ke de­la bio je da se sa iz­lo­žbi ino­stra­nih gra­fi­ča­ra u Be­o­gra­du ot­ku­pe nji­ho­va de­la – ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je: 

– Ka­da se ima sve ovo u vi­du, mo­že se za­klju­či­ti da isto­ri­jat na­stan­ka zbir­ke u ma­lom od­ra­ža­va i isto­ri­ju ra­da mu­ze­ja.