Од Дишана до Мироа

– У „Ком­по­зи­ци­ји” Ал­бе­ра Гле­за, на­ста­лој за књи­гу „Ми­сли” фран­цу­ског ма­те­ма­ти­ча­ра и фи­ло­зо­фа Бле­за Па­ска­ла, умет­ник ства­ра син­те­зу из­ме­ђу ре­ли­гиј­ских сим­бо­ла и ку­би­стич­ког схва­та­ња об­ли­ка, док две гра­фи­ке из ци­клу­са „Ле Ми­се­ре­ре” Жорж Руо ре­а­ли­зу­је та­ко што то­ком го­ди­на гра­фич­ке пло­че екс­трем­но пре­ра­ђу­је, ре­же их све ду­бље или их бру­си шмиргл па­пи­ром, та­ко да се сва­ки но­ви оти­сак раз­ли­ку­је од прет­ход­ног. Овај ци­клус на­ру­чио је ко­лек­ци­о­нар Ам­бро­аз Во­лар, а на­стао је као ре­ак­ци­ја на ужа­се Пр­вог свет­ског ра­та. Пред­ста­ви­ли смо и три гра­фи­ке Мак­са Пех­штај­на, чла­на гру­пе „Мост”, ко­ји те­жи ка то­ме да се по­ве­же с пра­и­зво­ри­ма и су­шти­ном ви­зу­ел­ног је­зи­ка, за ко­ју екс­пре­си­о­ни­сти сма­тра­ју да се одр­жа­ла у кул­ту­ри прет­ход­них и та­ко­зва­них при­ми­тив­них ци­ви­ли­за­ци­ја – на­по­ми­ње Жа­кли­на Рат­ко­вић, освр­ћу­ћи се на још не­ка де­ла. Ме­ђу њи­ма на рад „4 пу­та Џе­ки” Ен­ди­ја Вор­хо­ла, јед­не од нај­у­ти­цај­ни­јих фи­гу­ра аме­рич­ког поп-ар­та из се­ри­је ико­нич­ких пред­ста­ва Жа­кли­не Ке­не­ди, ко­је је би­ла мла­да, гла­му­ро­зна, ко­ја је сво­јим сти­лом ути­ца­ла на чи­та­ве ге­не­ра­ци­је аме­рич­ких же­на. Али и на по­ја­ве као што су на­гла­ша­ва­ње ма­те­ри­је, ге­ста и зна­ка, ко­је се мо­гу пра­ти­ти кроз ства­ра­ла­штво Ан­то­ни­ја Та­пи­е­са, Хан­са Хар­тун­га или Лу­чи­ја Фон­та­не, док се ис­тра­жи­ва­ња кон­струк­тив­них и ге­о­ме­триј­ских фор­ми, у ра­спо­ну од оп-ар­та, ми­ни­мал ар­та, ге­о­ме­три­зма, па све до ис­пи­ти­ва­ња чи­стих пла­стич­ких фор­ми, мо­гу ви­де­ти у ра­ду Јо­зе­фа Ал­бер­са, Мак­са Би­ла, Вик­то­ра Ва­за­ре­ли­ја или Френ­ка Сте­ле. 

Са­ма збир­ка осно­ва­на је 1966, го­ди­ну да­на по отва­ра­њу згра­де ове ку­ће на Ушћу и то по­кло­ном. Две гра­фи­ке, ауто­ра Жа­ка Ви­јо­на и Ал­бе­ра Гле­за, да­ри­вао нам је Му­зе­ја мо­дер­не умет­но­сти гра­да Па­ри­за, по­сред­ством фран­цу­ског кри­ти­ча­ра Жа­ка Ла­се­ња. Пр­ви пут пред­ста­вље­на је у му­зе­ју 1970, по­том још два пу­та, 1978. и 1981, по­след­њи из­ла­зак у јав­ност збио се пре три­де­сет го­ди­на, у Са­ло­ну Му­зе­ја 1987. 

– На­мен­ски смо сту­па­ли у кон­так­те са по­је­ди­ним умет­ни­ци­ма, га­ле­ри­ја­ма и из­да­ва­чи­ма, као што су, на при­мер, Де­низ Ре­не и Мег из Па­ри­за, Са­ла Га­спар из Бар­се­ло­не, Марл­бо­ро из Ри­ма, Алек­то из Лон­до­на, Та­тја­на Гро­сман из Њу­јор­ка... До број­ке од 93 гра­фи­ке и цр­те­жа сти­гло се 1970. Му­зеј је 1966. од Бра­не Хор­ва­та из За­гре­ба от­ку­пио се­ри­ју гра­фи­ка ко­је је овај из­да­вач штам­пао за Га­ле­ри­ју дел Де­по­зи­то из Ђе­но­ве. У пе­ри­о­ду од ско­ро три­де­сет го­ди­на, од 1961. па све до 1989, пре­ко сво­јих пред­став­ни­ка ре­дов­но до­де­љи­вао от­куп­ну на­гра­ду или ку­по­вао де­ла са „Ме­ђу­на­род­ног би­је­на­ла гра­фи­ке” ко­је се одр­жа­ва­ло у Љу­бља­ни, слич­на прак­са при­ме­њи­ва­на је и за до­ма­ћа де­ша­ва­ња. Та­ко­ђе, је­дан од пу­те­ва на­бав­ке де­ла био је да се са из­ло­жби ино­стра­них гра­фи­ча­ра у Бе­о­гра­ду от­ку­пе њи­хо­ва де­ла – об­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца и до­да­је: 

– Ка­да се има све ово у ви­ду, мо­же се за­кљу­чи­ти да исто­ри­јат на­стан­ка збир­ке у ма­лом од­ра­жа­ва и исто­ри­ју ра­да му­зе­ја.