Hoću da kupim deo „Agrokora”

Da li to znači da se težište vašeg poslovanja širi na region i za koje ste kompanije iz bivših jugoslovenskih republika zainteresovani?

Prisutni smo u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U Sloveniji smo investirali oko 50 miliona evra. Krajem 2015. godine preuzeli smo luksuzni hotel „Kempinski palas Portorož”. Posedujemo većinski udeo vlasništva u Aerodromu „Portorož”, a AIK banka poseduje 20 odsto akcija Gorenjske banke. U Hrvatskoj smo uložili oko 60 miliona evra u akviziciju hotelskog kompleksa „Skiper rizort”. U Crnoj Gori posedujemo Nikšićki mlin i mlin u Spužu, a zajedno sa „Strateks grupom” posedujemo 30,46 odsto HTP „Budvanska rivijera”. Vrednost investicija u Crnoj Gori iznosi oko 50 miliona evra. U budućem periodu planiramo da i dalje širimo poslovanje u ovim zemljama. Naše oblasti interesovanja i dalje su poljoprivreda, sa posebnim akcentom na preradne kapacitete u poljoprivredi, bankarstvo i turizam, koji je u konstantnom porastu, imajući u vidu porast broja turista koji daju prednost odmoru na Jadranskom primorju u odnosu na severnu Afriku i Tursku.

Na „Kopaonik biznis forumu” se priča o digitalizaciji poljoprivrede. Koliko je to realno u trenutku kada mi i dalje subvencionišemo kupovinu traktora?

Digitalizacija je neminovnost i svetske kompanije već uveliko idu u ovom pravcu. Podrazumeva se da će to biti slučaj i sa domaćim. Budući da su ulaganja u digitalizaciju velika, bitno je odrediti odnos cene i profita koji će ona doneti.

„MK grupa” krenula je sa digitalizacijom poslovanja još pre tri godine, pod radnim nazivom „Uberizacija ’MK grupe’”.

Državne finansije su stabilne. Kako prema vašem mišljenju pospešiti privredni rast?

Da li je dug 60 ili 80 odsto BDP-a manje je bitno u odnosu na cilj tog zaduživanja. Nije isto da li se država zadužuje da bi povećala plate i penzije ili zbog investicija u infrastrukturu. Ukoliko država ulaže u izgradnju infrastrukture, koja će povećati konkurentnost srpske privrede, doprineti rastu zaposlenosti i BDP-a, onda je opravdano da zaduženost bude i veća od nivoa o kojima pričamo.

Predstavnici MMF-a insistiraju na jačanju privatnog sektora, a Linda van Gelder, direktorka Svetske banke, skreće pažnju da je nivo investicija manji od nivoa subvencija...

Poreska uprava redovno objavljuje spiskove poreskih dužnika, ali istovremeno ne daje podatak ko su najveće platiše. Neophodno je da država uradi ozbiljnu analizu i sagleda koje kompanije plaćaju najveći porez i najviše izdvajaju za socijalno i penziono. Time bi mogla da predvidi koje mere treba preduzeti da bi te kompanije brže rasle i napredovale, a da državne i privatne firme, koje godinama ne izmiruju svoje obaveze, sankcioniše.

Kada na Zapadu dajete subvencije sagledavate dodatu vrednost toga što subvencionišete. Tamo, na primer, svaki poljoprivredni proizvođač može da dobije po 450 evra, ako generiše dodatu vrednost od 1.000 evra. Naravno da to važi i za druge sektore. Nivo subvencija treba prilagoditi sektoru i broju ljudi koji je u toj oblasti zaposlen. Odličan primer za to je turizam, gde su poželjne subvencije države kako bi se smanjila nezaposlenost. To je oblast koja zapošljava veći broj ljudi, a u kojoj posao mogu da nađu i oni koji su manje obrazovani i generalno im je teže da se zaposle.