Хоћу да купим део „Агрокора”

Да ли то значи да се тежиште вашег пословања шири на регион и за које сте компаније из бивших југословенских република заинтересовани?

Присутни смо у Словенији, Хрватској и Црној Гори. У Словенији смо инвестирали око 50 милиона евра. Крајем 2015. године преузели смо луксузни хотел „Кемпински палас Порторож”. Поседујемо већински удео власништва у Аеродрому „Порторож”, а АИК банка поседује 20 одсто акција Горењске банке. У Хрватској смо уложили око 60 милиона евра у аквизицију хотелског комплекса „Скипер ризорт”. У Црној Гори поседујемо Никшићки млин и млин у Спужу, а заједно са „Стратекс групом” поседујемо 30,46 одсто ХТП „Будванска ривијера”. Вредност инвестиција у Црној Гори износи око 50 милиона евра. У будућем периоду планирамо да и даље ширимо пословање у овим земљама. Наше области интересовања и даље су пољопривреда, са посебним акцентом на прерадне капацитете у пољопривреди, банкарство и туризам, који је у константном порасту, имајући у виду пораст броја туриста који дају предност одмору на Јадранском приморју у односу на северну Африку и Турску.

На „Копаоник бизнис форуму” се прича о дигитализацији пољопривреде. Колико је то реално у тренутку када ми и даље субвенционишемо куповину трактора?

Дигитализација је неминовност и светске компаније већ увелико иду у овом правцу. Подразумева се да ће то бити случај и са домаћим. Будући да су улагања у дигитализацију велика, битно је одредити однос цене и профита који ће она донети.

„МК група” кренула је са дигитализацијом пословања још пре три године, под радним називом „Уберизација ’МК групе’”.

Државне финансије су стабилне. Како према вашем мишљењу поспешити привредни раст?

Да ли је дуг 60 или 80 одсто БДП-а мање је битно у односу на циљ тог задуживања. Није исто да ли се држава задужује да би повећала плате и пензије или због инвестиција у инфраструктуру. Уколико држава улаже у изградњу инфраструктуре, која ће повећати конкурентност српске привреде, допринети расту запослености и БДП-а, онда је оправдано да задуженост буде и већа од нивоа о којима причамо.

Представници ММФ-а инсистирају на јачању приватног сектора, а Линда ван Гелдер, директорка Светске банке, скреће пажњу да је ниво инвестиција мањи од нивоа субвенција...

Пореска управа редовно објављује спискове пореских дужника, али истовремено не даје податак ко су највеће платише. Неопходно је да држава уради озбиљну анализу и сагледа које компаније плаћају највећи порез и највише издвајају за социјално и пензионо. Тиме би могла да предвиди које мере треба предузети да би те компаније брже расле и напредовале, а да државне и приватне фирме, које годинама не измирују своје обавезе, санкционише.

Када на Западу дајете субвенције сагледавате додату вредност тога што субвенционишете. Тамо, на пример, сваки пољопривредни произвођач може да добије по 450 евра, ако генерише додату вредност од 1.000 евра. Наравно да то важи и за друге секторе. Ниво субвенција треба прилагодити сектору и броју људи који је у тој области запослен. Одличан пример за то је туризам, где су пожељне субвенције државе како би се смањила незапосленост. То је област која запошљава већи број људи, а у којој посао могу да нађу и они који су мање образовани и генерално им је теже да се запосле.