Leteće izmene na pola mandata
Posle izjave predsednice vlade Ane Brnabić da je rekonstrukcija njenog kabineta „stalno otvoreno pitanje”, juče se tim povodom oglasio i Aleksandar Vulin. Da bi na „poluvremenu” mandata vlade – čiji je temelj udario tadašnji premijer Aleksandar Vučić posle parlamentarnih izbora 2016. godine, a rekonstruisana je 2017. kada je na njeno čelo došla Ana Brnabić – moglo da dođe do „letećih izmena” ne isključuje ni Aleksandar Vulin. Do rekonstrukcije kabineta Ane Brnabić „može i treba da dođe”, poručio je ministar odbrane i dodao da je uvek raspoložen za to da se proceni rad svakog od ministara i na osnovu toga obezbede bolja rešenja, ili da se pohvale oni koji su zaslužili pohvale za svoj rad. Protiv provere rada članova vlade nisu se izjasnili ni njeni potpredsednici Ivica Dačić i Zorana Mihajlović.
„Ne treba ni da vas podsećam da sam ja smatrao da je potrebno imati i parlamentarne izbore zajedno sa lokalnim, i to je zapravo odgovor na vaše pitanje”, rekao je Vulin juče novinarima koji su ga pitali za njegov stav povodom najavljenih promena u vladi. „Naravno da vrhovni komandant i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić treba da ima poslednju reč, jer je čovek kome Srbija najviše veruje i za koga glasa. I premijerka, ali postoji gradacija odgovornosti i pre svega to treba da učini onaj ko nosi listu i za koga Srbi glasaju, i onaj ko može da kaže da je njegova politička vizija okupila i našu listu i formirala ovu vladu”, naglasio je Vulin.
U javnosti se u kontekstu rekonstrukcije tima iz Nemanjine 11 spominjalo i ime aktuelne predsednice parlamenta Srbije Maje Gojković, a na pitanje o promeni funkcije ona je kazala: „U nekoj budućnosti da, ali ne oročavam.” „Vidim da me ima u medijima, kao i mnogo nagađanja oko toga da li će biti rekonstrukcije u skorijem periodu. Zaista nije bilo razgovora o tome na nivou SNS-a, a mi nemamo tajne pred javnošću”, navela je Maja Gojković.
Imena ministara koji će napustiti ovu funkciju, kao i onih koji će ih naslediti, možda jesu u domenu spekulacija, ali bi od toga ko će biti izabran za gradonačelnika Beograda ili biti u timu koji će naredne četiri godine upravljati prestonicom, moglo da zavisi i kome će pripasti mesta u republičkoj vladi. U javnosti se spekuliše da će u novom mešanju karata biti zamenjena četiri ministra, od kojih dvojica na lični zahtev.
Kao jedan od kandidata za rekonstrukciju spominje se ministar finansija Dušan Vujović, koji nije hteo zvanično da potvrdi ovu informaciju. Kao njegov potencijalni naslednik sve češće se pominje aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je poručio da je sasvim normalno da mediji i javnost spekulišu, ali da on nije osoba koja trči za funkcijama.
Istovremeno, pominje se i da bi novi ministar zdravlja, umesto Zlatibora Lončara, mogao da bude direktor Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj Zoran Radojičić, koji takođe figurira i kao kandidat za novog gradonačelnika Beograda. Sam Radojičić je u predizbornom intervjuu za „Politiku” rekao da je spreman da bude na čelu glavnog grada. U grupi onih za koje se spekuliše da bi funkcija mogla da im bude ugrožena nalaze se ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, kao i Vanja Udovičić, zadužen za sport u kabinetu Ane Brnabić.
Takođe, lični razlozi mogli bi da utiču na to da svoj kabinet napusti i ministar privrede Goran Knežević. Pominjano je i da bi gradski menadžer Goran Vesić mogao da preuzme deo, pa možda čak i ceo resor saobraćaja i infrastrukture, koji trenutno vodi potpredsednica vlade Zorana Mihajlović. Ona je, međutim, izjavila da se o ovoj mogućnosti na sednicama vlade do sada nije razgovaralo.
Svoju reč o mogućoj rekonstrukciji dale su i srpske kladionice, pa tako „Mocart” procenjuje da najveće šanse da uđe u vladu ima upravo Siniša Mali. Kvota da će Mali postati ministar iznosi 1,9, dok se šanse Gorana Vesića da uđe u vladu procenjuju na 3. Istovremeno, imajući u vidu da su se do pre dva dana visoko kotirali kao budući gradonačelnici, Mali (2,6) i Vesić (4), sada je „pala kvota” na Irenu Vujović kao gradonačelnika, sa 2,4 na 1,9.
Faktor plus: SNS na 54 odsto, SPS skoro 10
Srpska napredna stranka (SNS) osvojila bi 54 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima, kada bi oni bili održani u nedelju, a cenzus bi prešla samo još Socijalistička partija Srbije, s nešto manje od deset odsto, pokazalo je najnovije istraživanje agencije „Faktor plus”. Istraživanje, koje je „Faktor plus” uradio za Tanjug, pokazuje i da bi na vanredne parlamentarne izbore u ovom trenutku izašlo 48 odsto građana, da je neodlučnih 22 odsto, a da biračko pravo ne bi iskoristilo 30 odsto. Najviše glasova onih koji su opredeljeni za izbore dobio bi vladajući SNS – 54 odsto, dok bi Socijalistička partija Srbije, ako bi samostalno izašla na izbore, dobila poverenje 9,8 odsto birača.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
