Летеће измене на пола мандата
После изјаве председнице владе Ане Брнабић да је реконструкција њеног кабинета „стално отворено питање”, јуче се тим поводом огласио и Александар Вулин. Да би на „полувремену” мандата владе – чији је темељ ударио тадашњи премијер Александар Вучић после парламентарних избора 2016. године, а реконструисана је 2017. када је на њено чело дошла Ана Брнабић – могло да дође до „летећих измена” не искључује ни Александар Вулин. До реконструкције кабинета Ане Брнабић „може и треба да дође”, поручио је министар одбране и додао да је увек расположен за то да се процени рад сваког од министара и на основу тога обезбеде боља решења, или да се похвале они који су заслужили похвале за свој рад. Против провере рада чланова владе нису се изјаснили ни њени потпредседници Ивица Дачић и Зорана Михајловић.
„Не треба ни да вас подсећам да сам ја сматрао да је потребно имати и парламентарне изборе заједно са локалним, и то је заправо одговор на ваше питање”, рекао је Вулин јуче новинарима који су га питали за његов став поводом најављених промена у влади. „Наравно да врховни командант и председник Републике Србије Александар Вучић треба да има последњу реч, јер је човек коме Србија највише верује и за кога гласа. И премијерка, али постоји градација одговорности и пре свега то треба да учини онај ко носи листу и за кога Срби гласају, и онај ко може да каже да је његова политичка визија окупила и нашу листу и формирала ову владу”, нагласио је Вулин.
У јавности се у контексту реконструкције тима из Немањине 11 спомињало и име актуелне председнице парламента Србије Маје Гојковић, а на питање о промени функције она је казала: „У некој будућности да, али не орочавам.” „Видим да ме има у медијима, као и много нагађања око тога да ли ће бити реконструкције у скоријем периоду. Заиста није било разговора о томе на нивоу СНС-а, а ми немамо тајне пред јавношћу”, навела је Маја Гојковић.
Имена министара који ће напустити ову функцију, као и оних који ће их наследити, можда јесу у домену спекулација, али би од тога ко ће бити изабран за градоначелника Београда или бити у тиму који ће наредне четири године управљати престоницом, могло да зависи и коме ће припасти места у републичкој влади. У јавности се спекулише да ће у новом мешању карата бити замењена четири министра, од којих двојица на лични захтев.
Као један од кандидата за реконструкцију спомиње се министар финансија Душан Вујовић, који није хтео званично да потврди ову информацију. Као његов потенцијални наследник све чешће се помиње актуелни градоначелник Београда Синиша Мали, који је поручио да је сасвим нормално да медији и јавност спекулишу, али да он није особа која трчи за функцијама.
Истовремено, помиње се и да би нови министар здравља, уместо Златибора Лончара, могао да буде директор Универзитетске дечије клинике у Тиршовој Зоран Радојичић, који такође фигурира и као кандидат за новог градоначелника Београда. Сам Радојичић је у предизборном интервјуу за „Политику” рекао да је спреман да буде на челу главног града. У групи оних за које се спекулише да би функција могла да им буде угрожена налазе се министар културе и информисања Владан Вукосављевић, као и Вања Удовичић, задужен за спорт у кабинету Ане Брнабић.
Такође, лични разлози могли би да утичу на то да свој кабинет напусти и министар привреде Горан Кнежевић. Помињано је и да би градски менаџер Горан Весић могао да преузме део, па можда чак и цео ресор саобраћаја и инфраструктуре, који тренутно води потпредседница владе Зорана Михајловић. Она је, међутим, изјавила да се о овој могућности на седницама владе до сада није разговарало.
Своју реч о могућој реконструкцији дале су и српске кладионице, па тако „Моцарт” процењује да највеће шансе да уђе у владу има управо Синиша Мали. Квота да ће Мали постати министар износи 1,9, док се шансе Горана Весића да уђе у владу процењују на 3. Истовремено, имајући у виду да су се до пре два дана високо котирали као будући градоначелници, Мали (2,6) и Весић (4), сада је „пала квота” на Ирену Вујовић као градоначелника, са 2,4 на 1,9.
Фактор плус: СНС на 54 одсто, СПС скоро 10
Српска напредна странка (СНС) освојила би 54 одсто гласова на ванредним парламентарним изборима, када би они били одржани у недељу, а цензус би прешла само још Социјалистичка партија Србије, с нешто мање од десет одсто, показало је најновије истраживање агенције „Фактор плус”. Истраживање, које је „Фактор плус” урадио за Танјуг, показује и да би на ванредне парламентарне изборе у овом тренутку изашло 48 одсто грађана, да је неодлучних 22 одсто, а да бирачко право не би искористило 30 одсто. Највише гласова оних који су опредељени за изборе добио би владајући СНС – 54 одсто, док би Социјалистичка партија Србије, ако би самостално изашла на изборе, добила поверење 9,8 одсто бирача.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
