Crtež otkriva srž umetnika

Tekst ko­ji pra­ti po­stav­ku sa­či­nio dr Mi­ško Pa­vlo­vić ko­ji, iz­me­đu osta­lo­ga, ka­že: „Mo­gu­će je da su svi ti ovo­id­ni i sfe­rič­ni ob­li­ci, kru­žne i spi­ral­ne for­me, plo­do­vi i bo­bi­ce za­pra­vo va­ri­ja­ci­je jed­nog istog uni­ver­zal­nog mo­ti­va – man­da­le, od­no­sno vi­zu­el­ni iz­raz autor­ki­ne po­tre­be za me­di­ta­tiv­nim po­ni­ra­njem u se­be. Upra­vo ta unu­tra­šnja ko­mu­ni­ka­ci­ja sa sa­mim so­bom, ko­ja ni­je ni­šta dru­go do kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces sa­zre­va­nja lič­no­sti, omo­gu­ća­va umet­ni­ku da shva­ti da u kre­a­tiv­nom či­nu isto­vre­me­no uče­stvu­ju/dej­stvu­ju si­le sve­snog i ne­sve­snog.” 

Autor ovih re­či ujed­no je i kri­vac i za po­du­hvat iz­la­ga­nja de­la o ko­ji­ma pi­še, o če­mu je pred no­vi­na­ri­ma go­vo­ri­la sa­ma umet­ni­ca.

– Vra­ća­li smo se za­jed­no sa jed­ne iz­lo­žbe, po­zva­la sam Mi­ška Pa­vlo­vi­ća, mog biv­šeg stu­den­ta a sa­da i ko­le­gu, na ka­fu u moj ate­lje. U nje­mu su se na­la­zi­li cr­te­ži, on ih je vi­deo i pi­tao da li sam raz­mi­šlja­la da ih iz­lo­žim. Re­kla sam: ne, a on je po­tom do­dao da bi o to­me mo­gla da raz­mi­slim. Pro­iz­vod tog raz­mi­šlja­nja vi­di­te upra­vo na zi­do­vi­ma ga­le­ri­je, tu je 38 cr­te­ža ko­ji su sa­da pre­mi­jer­no i ura­mlje­ni. Po­sled­nji me­đu nji­ma na­sta­li su ove go­di­ne, ali sve ka­da ih za­jed­no vi­dim imam uti­sak kao da je ovo sa­da pr­vi put, po­se­ban je ose­ćaj – emo­tiv­na je Ivan­ka Živ­ko­vić, ko­ja po­tom od­mah i do­da­je:

– Pe­ro i tuš opa­sni su. La­ko se po­gre­ši, la­ko se is­kli­zne. Cr­tež, za­to, če­sto i ot­kri­va sa­mu srž umet­ni­ko­vu. 

Na­do­ve­zu­ju­ći se na ovu mi­sao Iri­na Su­bo­tić, či­ja će du­žnost bi­ti da zva­nič­no i pro­gla­si iz­lo­žbu otvo­re­nom, is­ti­če:   

– Ra­de­ći ne­u­mor­no na broj­nim po­lji­ma umet­ni­ca ni­je za­po­sta­vi­la cr­tež, tu su­šti­nu li­kov­nog iz­ra­ža­va­nja, taj go­vor du­še. Njen po­tez je čvrst, sna­žan, de­ci­di­ran, ne­ka­da mi se uči­ni i da ne li­či na njen to­pli, za­o­kru­že­ni, žen­stve­ni ka­rak­ter. Na nje­mu se uoča­va iz­van­red­no bo­gat­stvo do­ži­vlja­ja unu­tar za­tvo­re­nih for­mi ko­je se stal­no po­na­vlja­ju. Sva­ki od cr­te­ža do­no­si no­vo ras­po­lo­že­nje, no­vi re­zul­tat.  

Ivan­ka Živ­ko­vić Aka­de­mi­ju li­kov­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du za­vr­ši­la je 1960, tu je 1962. okon­ča­la i post­di­plom­ske stu­di­je. Ma­gi­stri­ra­la je kon­zer­va­ci­ju i re­sta­u­ra­ci­ju na In­sti­tu­tu „Royal du pa­tri­mo­i­ne ar­ti­sti­que” u Bri­se­lu 1966. Ra­di­la je na kon­zer­va­tor­sko-re­sta­u­ra­tor­skim ra­do­vi­ma u mno­gim na­šim ma­na­sti­ri­ma (Peć­ka pa­tri­jar­ši­ja, Mi­le­še­va, Ma­na­stir La­pu­šnja, Ma­na­stir Sa­vi­na, Ma­na­stir Pi­va, Ma­na­stir Ni­ko­lje, Ma­na­stir Ko­po­rin), me­đu ko­ji­ma je ne­ke ra­do­ve pot­pu­no sa­mo­stal­no iz­vo­di­la (Ma­na­stir Jo­ša­ni­ca, Bo­rač – cr­kva, Gor­njak – ka­pe­la Sv. Gri­go­ri­ja, Cr­kva Sv. Mar­ka – se­lo Slo­vac, Cr­kva Sv. Ni­ko­le u Ra­ma­ći, Cr­kva Sv. Va­si­li­ja u Sto­li­vu, ži­vo­pis u So­či­ju u Ru­si­ji), a ko­pi­ra­la je i fre­ske za Ga­le­ri­ju fre­sa­ka u Be­o­gra­du. Pre­da­va­la je na pre­sto­nič­kom FLU, gde je bi­la pro­de­kan u dva man­da­ta, kao i vr­ši­lac du­žno­sti de­ka­na. Po­red broj­nih sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi iz­la­ga­la je na oko sto­ti­nak ko­lek­tiv­nih u ze­mlji i ino­stran­stvu.