Privreda mora da koristi naučna dostignuća

Ovim rečima je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), otvorio prošli Sajam omladinskog preduzetništva, želeći da naglasi da kreativne i inovativne ideje postoje u Srbiji, ali da ih treba podržati. I sve ovo je izgovorio godinu dana pre nego što je futurolog Magnus Lindkvist sa govornice hotela „Grand” na „Kopaonik biznis forumu” poručio Srbima: stvarajte i budućnost je vaša, uveravajući prisutne da smo kreativan narod. Naša zemlja, prema njegovoj oceni, ima potencijal za razvoj novih tehnologija i mogla bi da postane mesto – kako je prvobitno zamišljen San Francisko – slobode i ideja.

Srbija je još daleko od Silicijumske doline, središta najsavremenije industrije, ali činjenica je da sve veći značaj pridaje inovacijama i novim tehnologijama. PKS je formirala Savet za saradnju nauke i privrede, a konstitutivna sednica će biti održana u petak. Članovi tog stručnog konsultativnog tela PKS biće predstavnici univerziteta iz Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada, naučno-istraživačkih organizacija i privrede. U Savetu će biti mesta za IKT mrežu klastera, Naučno tehnološki park Zvezdara, ICT Hab, Bisoens institut.

Cilj je uspostavljanje čvršće veze naučno-istraživačkih organizacija i privrede, direktan transfer znanja i tehnologija u privredu zarad podizanja konkurentnosti, ali i povezivanja velikih kompanija sa inovativnom startap zajednicom.

Svetska banka je upozorila da je veza između nauke i privrede u Srbiji slaba i mali broj naučnih istraživanja se primenjuje u privatnom sektoru. U izveštaju, ove međunarodne finansijske institucije, pohvaljeni su naši istraživači i inženjeri uz konstataciju da „se izvrsna nauka može naći na mnogim institutima i fakultetima”, ali da ona nije vezana sa privatnim sektorom. Srpski naučnici, sa partnerima iz privatnog sektora, objave samo 6,3 rada na milion stanovnika, hrvatski 11,8, a austrijski čak 61,9.

Dakle, naučni potencijal se ne koristi dovoljno u kreiranju novih proizvoda i usluga koji imaju dodatu vrednost. Veliki broj projekata realizovanih na ovdašnjim univerzitetima i naučnim institutima, ostane poznat samo u akademskim krugovima, odnosno retko biva primenjen u domaćoj praksi.

Analiza Svetske banke pokazuje da, u zemljama zapadnog Balkana, ako kompanije ulažu u istraživanja i razvoj njihova prodaja raste 12 odsto, a produktivnost šest procenata. U mnogim zemljama je dokazano da inovativne kompanije rastu brže – čak 15 odsto u prodaji i osam odsto u produktivnosti radne snage.

Računice kažu da bi Srbiji, povećanje izdvajanja za istraživanje i razvoj na tri odsto BDP-a (sada izdvajamo manje od jednog procenta, a  Evropa izdvaja 2,03 odsto GDP-a), donelo šest odsto rasta BDP i 13 odsto povećanja izvoza. Primera radi Švajcarska ulaže 20 milijardi evra svake godine samo za istraživanja u inostranstvu i još 14 milijardi unutar svoje države (ulaganja jednaka našem BDP-u).

 Učešće poslovnog sektora u finansiranju istraživanja u Srbiji iznosi samo 7,5 odsto, a u državama OECD-a poslovni sektor finansira 60,8 procenata svih troškova za istraživanje i razvoj.

Zbog svega ovog Privredna komora Srbije preuzela je ulogu da bude spona između nauke i privrede. Stav PKS je da tu saradnju moraju da uspostavljaju i komunikaciju vode naučnici i profesori, koji razumeju biznis i privrednici koji razumeju značaj nauke. Privreda od nauke očekuje da sazna šta je čeka u budućnosti i da se akademska zajednica sve više usmerava ka pronalaženju rešenja za konkretne privredne probleme. Univerzitet od privrede – da dobija informacije koje će ga usmeravati ka programima i tehnikama obrazovanja u skladu sa potrebama kompanija.