Привреда мора да користи научна достигнућа

Овим речима је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије (ПКС), отворио прошли Сајам омладинског предузетништва, желећи да нагласи да креативне и иновативне идеје постоје у Србији, али да их треба подржати. И све ово је изговорио годину дана пре него што је футуролог Магнус Линдквист са говорнице хотела „Гранд” на „Копаоник бизнис форуму” поручио Србима: стварајте и будућност је ваша, уверавајући присутне да смо креативан народ. Наша земља, према његовој оцени, има потенцијал за развој нових технологија и могла би да постане место – како је првобитно замишљен Сан Франциско – слободе и идеја.

Србија је још далеко од Силицијумске долине, средишта најсавременије индустрије, али чињеница је да све већи значај придаје иновацијама и новим технологијама. ПКС је формирала Савет за сарадњу науке и привреде, а конститутивна седница ће бити одржана у петак. Чланови тог стручног консултативног тела ПКС биће представници универзитета из Београда, Ниша, Крагујевца и Новог Сада, научно-истраживачких организација и привреде. У Савету ће бити места за ИКТ мрежу кластера, Научно технолошки парк Звездара, ИЦТ Хаб, Бисоенс институт.

Циљ је успостављање чвршће везе научно-истраживачких организација и привреде, директан трансфер знања и технологија у привреду зарад подизања конкурентности, али и повезивања великих компанија са иновативном стартап заједницом.

Светска банка је упозорила да је веза између науке и привреде у Србији слаба и мали број научних истраживања се примењује у приватном сектору. У извештају, ове међународне финансијске институције, похваљени су наши истраживачи и инжењери уз констатацију да „се изврсна наука може наћи на многим институтима и факултетима”, али да она није везана са приватним сектором. Српски научници, са партнерима из приватног сектора, објаве само 6,3 рада на милион становника, хрватски 11,8, а аустријски чак 61,9.

Дакле, научни потенцијал се не користи довољно у креирању нових производа и услуга који имају додату вредност. Велики број пројеката реализованих на овдашњим универзитетима и научним институтима, остане познат само у академским круговима, односно ретко бива примењен у домаћој пракси.

Анализа Светске банке показује да, у земљама западног Балкана, ако компаније улажу у истраживања и развој њихова продаја расте 12 одсто, а продуктивност шест процената. У многим земљама је доказано да иновативне компаније расту брже – чак 15 одсто у продаји и осам одсто у продуктивности радне снаге.

Рачунице кажу да би Србији, повећање издвајања за истраживање и развој на три одсто БДП-а (сада издвајамо мање од једног процента, а  Европа издваја 2,03 одсто ГДП-а), донело шест одсто раста БДП и 13 одсто повећања извоза. Примера ради Швајцарска улаже 20 милијарди евра сваке године само за истраживања у иностранству и још 14 милијарди унутар своје државе (улагања једнака нашем БДП-у).

 Учешће пословног сектора у финансирању истраживања у Србији износи само 7,5 одсто, а у државама ОЕЦД-а пословни сектор финансира 60,8 процената свих трошкова за истраживање и развој.

Због свега овог Привредна комора Србије преузела је улогу да буде спона између науке и привреде. Став ПКС је да ту сарадњу морају да успостављају и комуникацију воде научници и професори, који разумеју бизнис и привредници који разумеју значај науке. Привреда од науке очекује да сазна шта је чека у будућности и да се академска заједница све више усмерава ка проналажењу решења за конкретне привредне проблеме. Универзитет од привреде – да добија информације које ће га усмеравати ка програмима и техникама образовања у складу са потребама компанија.