Selo „gori”, a pop negira pijanstvo

Marjan Stojić je unuk pokojnika koji je toga dana sahranjen. On tvrdi da je sveštenik Nenad bio pijan na poslednjem ispraćaju njegovog dede.

– Pre sahrane popio je tri-četiri rakije, a pre toga i vino koje je doneto u crkvu uz koljivo. Na putu do groblja je pao, podigli smo ga i stavili na prikolicu da sedi, ali on je odmah legao, pa su ljudi morali da zatvore stranice traktora da ne bi ispao, što je mimo našeg običaja. Spavao je sve do groblja. Žalio se da ga bole noge i da ne može da hoda, ali očigledno je bio pijan. Na jednoj raskrsnici smo po običaju stali da pop peva, nisam siguran da je to odradio kako treba, jer je bilo nerazumljivo. Ni opelo nije bilo bolje, dedu nije okadio pre sahrane jer se, kada je pao, kandilo polomilo i jedan deo je izgubio usput. Posle sahrane nije hteo da krene, raspričao se, jedva smo ga ubedili da uđe u kombi. I tu je legao i sve vreme pevao, ali ne crkvene, već narodne pesme – priča za „Politiku” Marjan Stojić.

Veli da im je kuća nedavno izgorela, pa je bio primoran da dedu iz Sokobanje, gde je umro, dovezu pravo u crkvu. Pop Neša im je dao dozvolu da posluženje, kako je ovde običaj, naprave u objektu u crkvenom dvorištu. Sahranu je, kaže, platio unapred, pa izbora nije imao.

– Osećam se povređeno. Razumem da ljudi popiju, da se napiju, ali za sve postoji mesto i prilika, a ovo je bilo van svih prilika. Nedolično – smatra unuk pokojnika o čijoj sahrani bruji cela Srbija.

Dok po Drugovcu tražimo popa Nenada, koji osveštava uskršnju vodicu kod domaćina, meštani sami prilaze, komentarišu... U selu u kom se gotovo ništa ne zbiva, loš glas po kome su se sada pročuli dođe im kao zabava, a novinari kao atrakcija. Mišljenja su podeljena. Iako svedoče da su sa njihovim popom imali razne dogodovštine za tri godine otkako službuje u Drugovcu, te da mu nije prvi put da popije čašicu više na dužnosti, meštani su složni u tome da i „pop ima dušu“.

– Ko se od nas nije napio u životu. Svako sad priča šta hoće. Na sahrani mog oca je popio samo jedan špricer. On je drugar i šaljivdžija –, kaže nam jedan meštanin u prodavnici u centru sela.

Živoslav Jocić, komšija svešteničke porodice, kaže da popu Neši ne treba puno da se napije.

– Svi ga nude i insistiraju a posle mu se smeju. O njemu kao čoveku nemam loše reči. Ne znam kakvi smo to ljudi, kad neko pada u rupu, niko neće da ga pridrži, nego daj da ga gurnemo. Sad da ostane bez službe, to ne ide – smatra on.

Sama nam prilazi i konobarica iz obližnje kafane, najvatreniji branilac sveštenika, da potvrdi da je bila na spornoj sahrani i da je popu pozlilo od sunca.

– Ti koji su objavili sliku nisu u redu. On je dobar, boljeg popa nikad nismo imali. Godinama radim u kafani, on ne dolazi i ne pije, a kod kuće ne sme od žene – kategorična je.

Ima i onih koji ne misle da je drugovački pop Neša, kako ga zovu, naročiti „svetac“.

– Bila je velika tragedija u selu, umrlo je dvogodišnje dete i on je na sahrani bio pijan, pa su ga izbacili. Kod mog rođaka je došao da krsti dete i na ulazu mu izjavio saučešće – priča nam meštanin koji je želeo da mu ime ne objavimo.

Sveštenik Nenad u Drugovac je došao pre tri godine, i to iz susednog sela Kolari gde je službovao 24 godine. Neki tvrde po kazni, a on kao razlog navodi sukob oko izgradnje crkve sa tamošnjim doktorom za koga kaže da je „jači i od popa i od vladike“.

Ne negira da je on na fotografiji koja kruži Srbijom i šire, ali tvrdi da mu je sve namešteno.

– Namešteno je od strane dvojice meštana koji su slikali i objavili, jer me oni ne podnose. Zapravo, meni je pozlilo jer imam astmu, a nisam poneo pumpicu. Pao sam i stavili su me u traktor. Opelo sam obavio – kaže sveštenik Nenad, vidno besan na novinare koji su već objavili priču o njemu.

Upitan da li je pio, kaže: „Jesam, popio sam jedno pivo“.

Šta o ovom slučaju misle pretpostavljeni crkveni organi, pokušali smo da saznamo u Eparhiji braničevskoj. Tamo su nam rekli da su o svemu saznali iz medija i zatražili da pošaljemo mejl sa pitanjima, na koji nisu odgovorili.

Zvanično, od 1. maja sveštenik Nenad odlazi u penziju. Mesec i po dana pre kraj radnog veka, njegovom ili tuđom krivicom, poneće teret, a slika sa jedne od poslednjih sahrana koje je obavio, ostaće svedok i upozorenje – na nedela običnih ljudi ili na nedolično svešteničkom činu.