Povećanjem gasnih kapaciteta postajemo tranzitna zemlja

Kako se saznaje, direktivom 459 Evropske unije raspisana je neobavezujuća komercijalna ponuda za rezervisanje gasnih kapaciteta ovim pravcem, a sve u cilju da Srbija postane tranzitna zemlja.

U junu će se uz istu direktivu EU (svi ovi projekti rade se u skladu s evropskim pravilima), raspisati obavezujuća ponuda gde bi trebalo da se jave svi oni koji hoće na vreme da rezervišu gasne kapacitete.

Da bi Srbija mogla vrlo brzo da započne projekat gradnje gasno-transportnog sistema velikog kapaciteta od Bugarske do Mađarske kroz Srbiju, ako se kockice bolje slože nego za „Južni tok”, potvrdio je i ministar energetike Aleksandar Antić.

Upućeni u gasne prilike, kažu, da je cilj da naša zemlja iskoristi gas iz svih pravaca po najboljim komercijalnim uslovima i preko gasovoda TAP, TANAP, „Južnog gasnog koridora”, kao i preko terminala za prirodni tečni gas (LNG) koji bi stizao do Aleksandropulosa u Grčkoj, a za koji je Srbija dobila zvaničan poziv da učestvuje.

„Gasprom” je inače s našom zemljom u julu prošle godine potpisao dokument o planu realizacije izgradnje novih gasnotransportnih kapaciteta na teritoriji Srbije. Sličan dokument je početkom juna potpisan i sa Bugarima, što se može tumačiti kao namera poslovodstva ove ruska kompanija da definiše modalitete za gradnju gasnotransportnih kapaciteta preko Balkana, kojima će iz druge cevi „Turskog toka” gas preko Bugarske i Srbije stizati u Mađarsku i Austriju do najvećeg evropskog gasnog skladišta „Baumgartena” odakle bi i Srbija mogla da povlači gas u slučaju nestašica.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da mu raspisani javni poziv „Gastransa” izgleda kao probni balon na osnovu koga bi moglo da se sazna koliko su stvarno zemlje regiona zainteresovane da transportuju gas preko Srbije.

– Teško je reći da li bi ovaj novi gasno-transportni kapacitet bio nadovezan na drugu cev „Turskog toka” koja bi išla ka Evropi i zapadnom Balkanu. Kako god da bude „Gastrans”, kao mešovita rusko-srpska firma, mora da utvrdi da li je novi projekat ekonomski isplativ, koliko će da košta i pre svega koliko je politički izvodljiv, kako se ne bio ponovio scenario „Južnog toka”, koji je propao zbog Bugara, a sada ponovo pravimo posao s njima – kaže Vuletić.

Ne treba, međutim, zaboraviti da će najveći problem u realizaciji ovih mapa puta biti reakcija Brisela. Ako su se ministri energetike čak 13 zemalja članica EU otvoreno usprotivili Nemačkoj i gradnji gasovoda „Severni tok 2”, tvrdeći da to čine kako bi štitili interese Ukrajine, ne treba sumnjati da će se ponovo okomiti i na Bugarsku i Srbiju, ističe Vuletić i dodaje da zato ne čudi što „Gasprom” sa ove dve zemlje postupa oprezno. Zato, prioritet Srbije treba da bude gasna interkonekcija s Bugarskom, odnosno gradnja gasovoda Niš–Dimitrovgrad, kapaciteta 1,8 milijardi kubika gasa, jer Rusija i Ukrajina od naredne godine raskidaju ugovor o isporuci gasa.