Oživeo Darin dom

Gornji Milanovac – Otkako sam ostala sama u kući, sve mi je postalo teško i dosadno. Nemaš sa kim da prozboriš, niti zalogaj da podeliš. Nisam znala šta ću sa sobom i tolikom samoćom, a meni je 74 godine. Onda mi je komšija Mirko, izbeglica iz Like, nastanjen u jednom domaćinstvu preko potoka, predložio da mi dovede jedan izbeglički bračni par sa detetom. Pristajem, rekla sam mu, ali da se posavetujem sa bližnjima – počinje nam svoju priču Dara Lazarević, iz sela Brezna, na istočnim obroncima Suvobora, koja tu živi sama, od kako je preminuo njen suprug Miloljub. Dece nisu imali.

I kao što je obećala komšiji Mirku, sazvala je Dara svoja dva devera, sinovca i dve sinovice, tri bratanca i brataničinu. Predočila im da je stara i bolesna, da ako neko od njih hoće da preuzme brigu o njoj, može da računa da će naslediti kuću sa okućnicom i pomoćnim objektima, plus osam hektara zemlje. Ali, svi su se izgovarali svojim obavezama, zaposlenjima u gradu... E, onda im Dara saopšti da će da usvoji jednu porodicu iz Bosne i, budu li je prihvatili kao majku i svekrvu, naslediće imanje. Rodbina se oduševila predlogom, spremna da primi pridošlice kao svoje.

– Pozvala nas je da najpre vidimo da li nam se sviđa njeno imanje. Obišli smo svaku parcelu, šumu, pregledali kuću i zgrade i, u poređenju sa onim što smo imali u Čestobrodici kod Požege, gde smo u privremenom boravku proveli nekoliko godina, shvatili da je i nas Bog pogledao. Pitala nas je da li je malo to što nam nudi za brigu o njoj do kraja života. Nije, bogami, malo, a supruga i ja ćemo se truditi kao da je reč o rođenoj majci – nastavlja Darinu priču Duško Stanković, koji je pre 12 godina morao da napusti rodni Bihać..

I tako se, početkom februara, pred Darinom kućom zaustavio kamion u kome je bio Duško, njegova supruga Radojka i sinčić Đuro, pet-šest ovaca, koza i skromno pokućstvo. Stankovići su se trajno doselili u Breznu, a Dara je dobila posinka koga zove sinom, snahu i unuka.

Duško je odmah pokazao da ima vredne ruke. Istrugao je letve, zagradio voćnjak i tor ispred štale, uzorao 2,5 hektara njive i zasejao ječam, zob, krompir i kukuruz, sa svojom Radojkom uredio baštu sa povrćem. U štali je ostala krava, koju je Dara već mislila da proda, jer niti je mogla više da je hrani, niti da je muze. A tu je 30 ovaca i jaganjaca, koza sa dvoje jaradi. Prinoviće se još koja krava, a u planu je da se kupi i traktor. Tako je spaseno jedno brezansko imanje (još mnoga vape za domaćinom) kojem su pretile kopriva i kupina, tako će još godinama iz odžaka Darine kuće da se vije dim.

– Nedavno smo proslavili Đurin drugi rođendan, imali smo 40 gostiju, a znate li koliko dugo u Brezni nije slavljen dečji rođendan. Nadam se da nećemo ostati samo na Đuri – nada se Dara i vragolasto namiguje dečakovim roditeljima.

– Školi u našem selu, osnovanoj 1841. godine, preti katanac. Nema devojaka i momaka, nema svadbi, pa nema ni dece, a njihov plač i smeh su najveće dragocenosti – zaključuje Dara Lazarević.