Po­e­zi­ja – naj­sup­til­ni­ja umet­nost Persijanaca

Od ma­ja 2016. i do­la­ska Moh­se­na So­lej­ma­ni­ja, ne­dav­no pre­mi­nu­log di­rek­to­ra Iran­skog kul­tur­nog cen­tra u Be­o­gra­du, knji­žev­ni­ka i pre­vo­di­o­ca sa en­gle­skog je­zi­ka, vi­še pa­žnje se po­sve­ću­je sa­vre­me­noj li­te­ra­tu­ri. Iran je bio po­ča­sni gost na Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du 2016, ka­da je pot­pi­san spo­ra­zum o pre­vo­đe­nju dve­ju ze­ma­lja. U okvi­ru tog pro­jek­ta štam­pa­ne su „Pri­če sa Sa­ba­la­na” Mo­ha­me­da Re­ze Baj­ra­mi­ja, u pre­vo­du Mi­lo­ša De­li­ća, a ra­di se na pre­vo­di­ma „Ha­mam Bal­ka­ni­je” Vla­di­sla­va Baj­ca, „Atla­sa opi­sa­nog ne­bom” Go­ra­na Pe­tro­vi­ća i „Ru­skog pro­zo­ra” Dra­ga­na Ve­li­ki­ća. U ne­do­stat­ku iran­skih pre­vo­di­la­ca ko­ji zna­ju srp­ski, ova de­la će na per­sij­ski bi­ti pre­ve­de­na sa en­gle­skog. 

– Sa­vre­me­ni iran­ski auto­ri, ko­je smo pred­sta­vi­li u zbor­ni­ku, ma­hom ob­ra­đu­ju so­ci­jal­ne te­me. Naj­zna­čaj­ni­ja iran­ska autor­ka Go­li Ta­ra­ki za pri­ču „Ve­li­čan­stve­na go­spo­đa mo­je du­še” 1982. do­bi­la je na­gra­du od fran­cu­skog in­sti­tu­ta. Sa­da smo ob­ja­vi­li nje­nu pri­ču „Ma­ma Nar i nje­ni si­no­vi” o eg­zi­lu i do­mo­vi­ni. Tu je i ne­ko­li­ko rat­nih pri­ča. Ka­da je Iran iza­šao iz ra­ta sa Ira­kom ja­vi­la se ce­la ple­ja­da pi­sa­ca ko­ji su bi­li uče­sni­ci ra­ta i oni u svom de­lu ob­ja­šnja­va­ju si­tu­a­ci­ju u Ira­nu u po­sled­njih 40 go­di­na – is­ti­če Dra­go­vić. 

Iz­dva­ja pri­ču „Pot­pis” Se­je­da Šo­dža­ji­ja, ko­ji pi­še o is­ku­stvi­ma po­sle­rat­nog Ira­na i pi­ta­nju mu­če­ni­štva, od­no­sno mu­škar­ci­ma ko­ji su da­li ži­vot za otadž­bi­nu, žr­tvu­ju­ći se na pu­tu isti­ne i prav­de. Glav­na ju­na­ki­nja je de­voj­či­ca ko­joj u ško­li tra­že očev pot­pis na sve­do­čan­stvu, ali ona ne že­li da ka­že da joj je otac mu­če­nik – pa­li bo­rac. Ka­da do­đe ku­ći, za­zi­va mr­tvog oca, ko­ji se po­ja­vlju­je u iz­ma­gli­ci i pot­pi­su­je joj sve­do­čan­stvo...

– U sve­tu su uglav­nom po­zna­ti iran­ski pe­sni­ci ko­ju u di­dak­tič­koj po­e­zi­ji da­ju sa­ve­te za mu­dri­ji ži­vot. Po­e­zi­ja je ina­če naj­sup­til­ni­ja umet­nost Per­si­ja­na­ca. Ge­te je pi­sao svom se­kre­ta­ru Eker­ma­nu: „Na sa­zve­žđu per­sij­skog pe­sni­štva ima se­dam zve­zda, od ko­jih je sva­ka ve­ća od me­ne”. Pod­se­ti­ću na to da su sti­ho­vi ču­ve­nog iran­skog pe­sni­ka Sa­di­ja (13. vek) ukle­sa­ni na zgra­du Uje­di­nje­nih na­ci­ja u Nju­jor­ku: „Svi lju­di su deo jed­ne ce­li­ne, i ka­da se je­dan de­lić raz­bo­li, tr­pe i dru­gi de­lo­vi. Ako ne tr­piš pat­nju dru­go­ga, ne mo­žeš da se na­zo­veš čo­ve­kom” – pod­se­ća Dra­go­vić. 

Na­vo­di da je u spe­vu „Me­sne­vi­ja” po­zna­ti pe­snik Ru­mi opi­sao pat­nju zbog odvo­je­no­sti čo­ve­ka od Bo­ga, pi­šu­ći o du­ši ko­ja pa­ti za tim da pro­na­đe du­hov­nu do­mo­vi­nu. Dok kod Ata­ra u gno­stič­koj po­e­mi „Go­vor pti­ca”, 30 pti­ca – udru­že­ne u po­du­hva­tu da ot­kri­ju šta je su­šti­na ži­vo­ta, po­la­ze na put, što je pa­ra­dig­ma za pu­to­va­nje du­še ka ono­stra­nom. Na­i­la­ze na se­dam do­li­na (gne­va, za­vi­sti, mr­žnje...), i iz njih iz­la­ze sa­vr­še­ni­je. Sti­žu do pti­ce fe­niks u ko­ju se uta­pa­ju i pro­na­la­ze svo­ju su­šti­nu... 

– „Me­sne­vi­ja” Dže­la­lu­di­na Ru­mi­ja pre­ve­de­na je i u Ame­ri­ci, gde je 2004. bi­la naj­pro­da­va­ni­ja pe­snič­ka knji­ga u SAD, a u sve­tu je po­znat i Ha­fiz sa fi­lo­zof­sko-ver­skim spe­vom „Di­van”, knji­gom ko­ja se dr­ži u sva­koj ku­ći u Ira­nu i ko­ja naj­pre­fi­nje­ni­jim lir­skim iz­ra­zom iz­no­si du­bo­ke isti­ne o bo­žan­stvu, sve­tu i čo­ve­ko­vom me­stu u nje­mu – na­vo­di naš sa­go­vor­nik.

Od 15 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka u Te­he­ra­nu, te­he­ran­ski Sa­jam knji­ga go­di­šnje po­se­ti iz­me­đu tri do pet mi­li­o­na. Dr­ža­va po­ma­že knji­žev­nost pu­tem in­sti­tu­ci­ja po­put Cen­tra za de­cu i mla­de, sa de­se­ti­na­ma ogra­na­ka u ce­loj ze­mlji gde se dr­že kur­se­vi kre­a­tiv­nog pi­sa­nja. Ve­li­ki je broj iran­skih knji­žev­ni­ca, a jed­na od njih je iz­ja­vi­la da nji­hov broj vi­še ne mo­že ni da se re­gi­stru­je.

– U ce­lom sve­tu ima 80 iran­skih kul­tur­nih cen­ta­ra. Naš cen­tar or­ga­ni­zu­je fe­sti­val iran­skog fil­ma i bes­pla­tan če­tvo­ro­go­di­šnji kurs per­sij­skog je­zi­ka. U ma­ju ove go­di­ne Sr­bi­ja će bi­ti po­ča­sni gost te­he­ran­skog Saj­ma knji­ga, a sa Ki­no­te­kom ra­di­mo na to­me da srp­ski film pred­sta­vi­mo u Ira­nu, gde je Ku­stu­ri­ca naj­po­zna­ti­ji naš re­ži­ser. Cen­tar je ob­ja­vio oko 70 na­slo­va me­đu ko­ji­ma: Per­sij­ske baj­ke, zbor­nik „Ha­fiz i Ge­te”, Ha­fi­zov „Di­van”, „Sto srp­skih i per­sij­skih po­slo­vi­ca” – ka­že Alek­san­dar Dra­go­vić.