Vatra u kontejnerima progutala 60.000 evra

Dim i otvoren plamen iz kontejnera prizor je koji često možete da vidite u nekom delu grada. Šteta koju pretrpi „Gradska čistoća”, grad ali i mi kao građani je velika. Brojke, možda, ipak govore bolje od reči. Prema podacima kojima raspolaže „Čistoća” u toku prošle godine ukupno je zapaljeno 496 kontejnera, a za samo prva tri meseca ove godine vatrogasci su uspeli da ugase 233 kontejnera. Ako se ima u vidu da jedan kontejner košta 20.000 dinara bez PDV-a računica pokazuje da su nesavesni sugrađani uspeli da u ovoj godini u dim nepovratno bace oko 57.530 evra.

– Najveći broj kontejnera izgori kada sugrađani sa smećem odbacuju žar. Kako se među otpadom nalazi dosta zapaljivog materijala vrlo brzo dođe do požara u kome obično bude uništeno oko 80 odsto kontejnera. Ako je reč o metalnim kontejnerima mi uspemo da ih remontujemo ali oni posle vrlo brzo koroziraju i propadaju. Veću štetu nam pričinjava žar koji se ne razgori u kontejneru, već u vozilima koja koštaju oko 200.000 evra – kaže Boža Karastanković, direktor operative „Gradske čistoće”.

– Leti se otpad često zapali kada sugrađani ubace cigarete u kontejner ili kada tinejdžeri iz zabave ubacuju petarde. Problema imamo i sa korpicama u koje bez obzira što postoji metalno ojačanje sugrađani ubacuju neugašene opuške. Prošle godine smo u blizini Autokomande 20 puta menjali korpu jer je neko stalno palio. Zbog toga smo je na kraju zamenili betonskom – rekao je Karastanković.

Osim štete požari u kontejnerima i kantama mogu da budu i veoma opasni.

– Među otpadom se često nađu prazne staklene boce i odbačene flašice dezodoransa koje pod uticajem visoke temperature mogu da eksplodiraju i povrede vatrogasce ali i sugrađane. Osim toga vozači parkiraju svoje automobile blizu kontejnera pa smo imali i slučajeva da su od plamena oštećena i putnička vozila – objašnjava Mile Jovičić, komandir vatrogasno-spasilačkih brigada.

Jovčić napominje i da je najveći broj požara ove vrste na opštinama Stari grad, Palilula i Rakovica. Uglavnom u delovima grada gde ne postoji daljinski sistem grejanja.

– Broj požara na godišnjem nivo ipak je smanjen ako se uporede podaci za prošlu i pretprošlu godinu. Manji broj intervencija imamo od kada su u prigradskim naseljima podeljene kante za domaćinstva – rekao je Jovičić.

Nesavesni građani prolaze nekažnjeno za ovu vrstu dela, jer u praksi uglavnom ne bivaju ni uhvaćeni kažu u Gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove.

B. V.