Veće kazne za kontrolore nego za perače para
Ministri finansija Evropske unije dogovorili su se prošle nedelje u Briselu o novim merama kojima bi računovođe i banke ubuduće morale da prijavljuju štetne poreske šeme kojima se služe kompanije da prebace profite u zemlje s niskim porezima.
Pojedine države su se odmah usprotivile tome tvrdeći da će to izazvati administrativni teret nesrazmeran ciljevima novih pravila. Luksemburg, Malta i druge manje članice unije najviše su se opirale uvođenju strožih propisa ali su njihovi ministri finansija dali zeleno svetlo ovom predlogu.
Prema novim propisima, poreski savetnici, uključujući „veliku četvorku” računovodstvenih firmi („Dilojit”, PvC, KPMG), banke i advokati biće u obavezi da informišu vlasti o „potencijalno štetnim poreskim aranžmanima” koje planiraju njihovi klijenti. Kazne bi trebalo da budu „delotvorne, proporcionalne i preventivne” kako bi odvratile kompanije od takvih planova, a države članice EU će zadržati diskreciono pravo u određivanju sankcija ili novčanih kazni.
Koliko bi ovakvi propisi bili konstruktivni za Srbiju, tim pre što se naša zemlja nedavno našla među 36 na crnoj listi poreskih rajeva, zajedno s Turskom, Jermenijom, Panamom…, Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi, kaže da je ovo vrlo interesantna tema za nas pogotovo u uslovima gde je vrhunsko umeće izigrati propis ili utajiti porez.
– Uopšte nije sporno da svi, pa i prozvane računovođe budu uključene u ove aktivnosti, jer je borba protiv „pranja” novca i finansiranja terorizma u interesu svih građana. Postavlja se, međutim, pitanje na koji način država pokušava da „natera” računovođe (a osim njih i poreske savetnike, revizore, menjačnice, one koji se bave prometom nepokretnosti) da se bave ovom problematikom – pita Pap.
Dakle, država prema onome što je predviđeno Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma nameće mnogobrojne obaveze ovim, kako ih zove, „obveznicima”. Pa tako član pet ovog zakona predviđa da se mere za sprečavanje i otkrivanje „pranja” novca i finansiranja terorizma preduzimaju pre, u toku i nakon vršenja transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa. A da bi se ovaj prestup otkrio potrebno je poznavati stranku, pratiti njeno poslovanje, dostaviti informacije, podatke i dokumentaciju upravi.
– Kada se govori o obveznicima, poput banke, investicionim fondovima, brokerskim društvima, ili sistemima sa nekoliko stotina radnika, oni mogu zaposliti još jednog radnika koji će ovo da radi. Ali šta ćemo sa zaposlenim u menjačnici gde radi preduzetnik i njegova supruga ili knjigovodstvenoj agenciji gde je zaposlen vlasnik i još dva radnika ? Mogu li se oni bilo kako (a naročito kvalitetno) baviti poslovima koji zahtevaju analizu, praćenje, izradu akata – pita naš sagovornik.
Zato bi, smatra, rešenje bilo da se propišu posebni kriterijumi na osnovu kojih će obveznici reagovati i slati podatke Upravi za sprečavanje pranja novca, (primera radi banke su dužne da podatak da je neko podigao mesečno više od 15.000 evra dostave upravi), kako bi se protiv takvih preduzele kaznene mere.
Umesto toga u Srbiji se kažnjavaju računovođe, kakav je slučaj nedavno bio, posle kontrole uprave, zato što na rešenju APR-a o otvaranju firme svog klijenta nije bio datum i vreme kada ga je računovođa identifikovao.
– Dakle, kazna je izrečena za čistu formalnost koja sa „pranjem” novca nije imala nikakve veze. Većina obveznika (poreski savetnici, revizori, menjačnice, računovođe) nisu u mogućnosti da se u ovolikoj velikoj meri bave ovom problematikom. Pri tome i za najmanju grešku utvrđenu kontrolom rizikuju ogromne, često, potpuno nerazumne kazne (od milion do tri miliona za pravna lica, do 500.000 dinara za preduzetnike). Sve u svemu, većina obveznika misli da radi ovaj posao umesto države a da ih država još i zbog formalnih propusta kažnjava, – zaključuje Pap.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
