Voda teče u nepovrat
U vreme kada se otapaju snegovi opasnost dolazi od viška, dok tokom letnjih žega pretnja stiže od manjka jednog od najdragocenijih resursa na svetu. Klimatske promene se ubrzavaju, njihovi efekti ugrožavaju planetarno zdravlje i čovekovu okolinu, nastaju nove geopolitičke krize, a iza svega stoji – voda.
Situacije koje su u decenijama posle Drugog svetskog rata postojale samo kao teoretski modeli postaju stvarnost koja upravljanje vodama izbacuje u orbitu najvažnijih globalnih izazova. Svetski ekonomski forum je 2015. konstatovao da voda predstavlja najveći globalni rizik narednih decenija.
Iako je tek 0,014 procenata svih voda na Zemlji istovremeno pitko i pristupačno, eksperti smatraju da je to dovoljno, ali geografska raspodela je neravnomerna. Dve trećine svetskog stanovništva suočeno je sa ozbiljnim nestašicama vode barem jedan mesec godišnje, pola milijarde u takvim uslovima živi svih 12 meseca, više od 1,2 milijarde u domovima nema pristup pijaćoj vodi, čak 4,5 milijardi uskraćeno je bezbednih sanitacija, što istovremeno ugrožava zdravlje i zagađuje vodne tokove.
Šta će biti 2050, kada na zemlji bude živelo deset milijardi ljudi, a potražnja za vodom bude uvećana za 40 odsto zbog rasta standarda, izmenjenih navika i proširenja navodnjavanih površina? Od 2010. vođeno je više od 45 oružanih sukoba u čijoj je pozadini bila voda.
Svaka investicija u kontrolu, zaštitu ili čuvanje vode ima multidisciplinarne efekte, koliko na ekonomski razvoj, toliko i na zdravlje. Vlade širom sveta prepoznale su doprinos potencijala vodne infrastrukture u privredi ili socijalnoj politici. Nije slučajno da je jedan od najvećih portfolija Svetske banke – vredan 35 milijardi dolara – posvećen projektima vezanim za vodu.
Srbija, čijih se više od 90 odsto teritorije nalazi u slivu Dunava, jedna je od najbogatijih zemalja kada je o zdravoj pijaćoj vodi reč. Sa više od 400 izvora kvalitetne vode nalazi se među 50 država koje raspolažu velikim rezervama.
Šta se radi na jačanju sektora upravljanja vodama koji ima dva veka dugu tradiciju?
Strateški ciljevi postavljeni su za period 2016–2034, održane su mnoge konferencije, uspostavljeni kontakti sa naučno-istraživačkim i stručnim organizacijama, prihvaćeni zakonski propisi i odgovarajuća planska dokumenta, teoretski je definisana ravnoteža između centralizovanog i decentralizovanog modela upravljanja vodama...
Definisani su prioriteti: završetak kapitalnih projekata, projekti iz oblasti snabdevanja stanovništva, projekti iz oblasti navodnjavanja, projekti iz oblasti zaštite voda, projekti iz oblasti zaštite od voda – poplave, erozija, bujice. Precizirane su reforme: finansijsko-ekonomskog sistema, jačanje kapaciteta, forsiranje razvoja znanja, omogućavanje lakšeg funkcionisanja sistema.
Postoje planovi upravljanja rizicima od poplava ili zaštite voda od zagađivanja, ali nema Fonda za vode ili banaka za vode koje bi obezbedile da se – u skladu sa evrointegracijama – sredstva koja su u obrtu povećaju sa 350 miliona na milijardu evra.
Krojači budžeta samo sležu ramenima. Obećavaju investicije u vreme poplava i suša. Vodna infrastruktura, ovakva kakva je, povećava rizike od prirodnih nepogoda, a vlasti dostavljaju džakove sa peskom, apeluju da se skrati tuširanje, zabranjuju zalivanje bašti i pranje kola. U međuvremenu velike količine odlaze unepovrat zbog zastarelog javnog vodosnabdevanja. Dok je malo projekata koji omogućavaju traženje stranih ulaganja, vode postaju sve zagađenije.
Eksperti su prepoznali strateške izazove, ali u praksi stanje u sektoru voda godinama nije zadovoljavajuće. Ulaganja u sektor voda znatno su smanjena u poslednje tri decenije.
Sada ono najgore: u poslednjih 18 godina Srbija je 80 odsto izvora dala na eksploataciju stranim kompanijama – za 60 miliona evra! Ministar za ekologiju Goran Trivan s pravom govori o „nacionalnoj katastrofi”. Može li Srbija da vrati vlasništvo ili će ostati bez jednog od svojih najdragocenijih prirodnih bogatstava čija će se cena u budućnosti stalno uvećavati?
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
