Вода тече у неповрат
У време када се отапају снегови опасност долази од вишка, док током летњих жега претња стиже од мањка једног од најдрагоценијих ресурса на свету. Климатске промене се убрзавају, њихови ефекти угрожавају планетарно здравље и човекову околину, настају нове геополитичке кризе, а иза свега стоји – вода.
Ситуације које су у деценијама после Другог светског рата постојале само као теоретски модели постају стварност која управљање водама избацује у орбиту најважнијих глобалних изазова. Светски економски форум је 2015. констатовао да вода представља највећи глобални ризик наредних деценија.
Иако је тек 0,014 процената свих вода на Земљи истовремено питко и приступачно, експерти сматрају да је то довољно, али географска расподела је неравномерна. Две трећине светског становништва суочено је са озбиљним несташицама воде барем један месец годишње, пола милијарде у таквим условима живи свих 12 месеца, више од 1,2 милијарде у домовима нема приступ пијаћој води, чак 4,5 милијарди ускраћено је безбедних санитација, што истовремено угрожава здравље и загађује водне токове.
Шта ће бити 2050, када на земљи буде живело десет милијарди људи, а потражња за водом буде увећана за 40 одсто због раста стандарда, измењених навика и проширења наводњаваних површина? Од 2010. вођено је више од 45 оружаних сукоба у чијој је позадини била вода.
Свака инвестиција у контролу, заштиту или чување воде има мултидисциплинарне ефекте, колико на економски развој, толико и на здравље. Владе широм света препознале су допринос потенцијала водне инфраструктуре у привреди или социјалној политици. Није случајно да је један од највећих портфолија Светске банке – вредан 35 милијарди долара – посвећен пројектима везаним за воду.
Србија, чијих се више од 90 одсто територије налази у сливу Дунава, једна је од најбогатијих земаља када је о здравој пијаћој води реч. Са више од 400 извора квалитетне воде налази се међу 50 држава које располажу великим резервама.
Шта се ради на јачању сектора управљања водама који има два века дугу традицију?
Стратешки циљеви постављени су за период 2016–2034, одржане су многе конференције, успостављени контакти са научно-истраживачким и стручним организацијама, прихваћени законски прописи и одговарајућа планска документа, теоретски је дефинисана равнотежа између централизованог и децентрализованог модела управљања водама...
Дефинисани су приоритети: завршетак капиталних пројеката, пројекти из области снабдевања становништва, пројекти из области наводњавања, пројекти из области заштите вода, пројекти из области заштите од вода – поплаве, ерозија, бујице. Прецизиране су реформе: финансијско-економског система, јачање капацитета, форсирање развоја знања, омогућавање лакшег функционисања система.
Постоје планови управљања ризицима од поплава или заштите вода од загађивања, али нема Фонда за воде или банака за воде које би обезбедиле да се – у складу са евроинтеграцијама – средства која су у обрту повећају са 350 милиона на милијарду евра.
Кројачи буџета само слежу раменима. Обећавају инвестиције у време поплава и суша. Водна инфраструктура, оваква каква је, повећава ризике од природних непогода, а власти достављају џакове са песком, апелују да се скрати туширање, забрањују заливање башти и прање кола. У међувремену велике количине одлазе унеповрат због застарелог јавног водоснабдевања. Док је мало пројеката који омогућавају тражење страних улагања, воде постају све загађеније.
Експерти су препознали стратешке изазове, али у пракси стање у сектору вода годинама није задовољавајуће. Улагања у сектор вода знатно су смањена у последње три деценије.
Сада оно најгоре: у последњих 18 година Србија је 80 одсто извора дала на експлоатацију страним компанијама – за 60 милиона евра! Министар за екологију Горан Триван с правом говори о „националној катастрофи”. Може ли Србија да врати власништво или ће остати без једног од својих најдрагоценијих природних богатстава чија ће се цена у будућности стално увећавати?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
