Monografija o Marku Čelebonoviću

Je­ša De­ne­gri svo­ja gle­di­šta na­slo­vio je sa „Mar­ko Če­le­bo­no­vić i pa­ra­dig­ma umet­ni­ka kao pro­gre­siv­nog gra­đa­ni­na”, ana­li­zu Li­di­je Me­re­nik ob­je­di­nju­je sin­tag­ma „Pro­sto­ri vre­me­na i vre­me pro­sto­ra, frag­men­ti o de­lu Mar­ka Če­le­bo­no­vi­ća”, dok se Ne­ve­na Mar­ti­no­vić fo­ku­si­ra­la na je­dan deo nje­go­vog stva­ra­la­štva u tek­stu „Pa­ste­li Mar­ka Če­le­bo­no­vi­ća: od od­ra­za do oslon­ca stva­ra­lač­kog iden­ti­te­ta”. Ana Bog­da­no­vić autor je seg­men­ta „Ne­ko­li­ko raz­mi­šlja­nja o po­gle­du pred­me­ta u sli­kar­stvu Mar­ka Če­le­bo­no­vi­ća”, dok je pri­kaz „Tri porodice” o tri Če­le­bo­no­vi­će­ve istoimene slike pri­lo­ži­la So­fi­ja Mi­len­ko­vić. 

Va­žno je na­po­me­nu­ti da se im­po­zan­tan broj re­pro­du­ko­va­nih de­la od­no­si na ra­do­ve iz čak 14 dr­žav­nih i mu­zej­skih zbir­ki, vi­še pri­vat­nih ko­lek­ci­ja iz ze­mlje i ino­stran­stva i one u vla­sni­štvu na­sled­ni­ka iz po­ro­di­ce bra­će Če­le­bo­no­vić – Mar­ka i Alek­se, što na­vo­di na za­klju­čak da je reč o je­din­stve­nom pri­ka­zu nje­go­vog opu­sa ko­ji se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao sve­o­bu­hva­tan.   

Pod­se­ti­mo, po­nu­đe­ne ana­li­ze i tu­ma­če­nja do­dat­no osve­tlja­va­ju auto­ra ko­ji je bio đak An­to­a­na Bur­de­la, ko­ji je ob­je­di­nio pa­ri­sku i be­o­grad­sku ško­lu, ko­ji je bio pr­ven­stve­no ko­lo­ri­sta, ali i vir­tu­o­zni cr­tač, ka­ko je to pri­me­će­no u ka­ta­lo­gu „Aka­de­mi­ci – li­kov­ni umet­ni­ci” Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, či­ji je Če­le­bo­no­vić (Be­o­grad, 1902 – Sen Tro­pe, 1986) od 1958. bio pr­vo do­pi­sni, a od 1968. i re­dov­ni član. Ško­lo­vao se u Ci­ri­hu, Oks­for­du i Pa­ri­zu, pr­vi put je iz­la­gao 1925. u Sa­lo­nu Ti­lje­ri u fran­cu­skoj pre­sto­ni­ci, a sa­mo­stal­no 1926. u Ga­le­ri­ji Kam­panj. 

Dru­gi svet­ski rat pro­veo je u Fran­cu­skoj (gde je i ži­veo od 1925, sa kra­ćim pre­ki­di­ma), uče­stvu­ju­ći u Po­kre­tu ot­po­ra, a na­kon za­vr­šet­ka oru­ža­nih su­ko­ba pre­da­vao je u dva na­vra­ta na Aka­de­mi­ji li­kov­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du i bio je i je­dan od pot­pred­sed­ni­ka Me­đu­na­rod­nog udru­že­nja li­kov­nih umet­ni­ka pri Une­sku. Bio je član gru­pa „Ob­lik” (1929), „Dva­na­e­sto­ri­ca” (1938) i „Sa­mo­stal­ni” (1953), uče­stvo­vao je na broj­nim po­stav­ka­ma i pred­sta­vljao je na­šu umet­nost na in­ter­na­ci­o­nal­nim iz­lo­žba­ma u Pa­ri­zu 1937, To­ki­ju 1957, Bri­se­lu 1958, Nju Del­hi­ju 1967… Do­bit­nik je mno­go­broj­nih na­gra­da i pri­zna­nja.