Savremeni Robin Hud

– Snimili smo i Huana Gordilju koji je nakon nervnog sloma 2012. odbijao razgovore sa medijima. Dva dana smo čekali ispred njegove kuće da nas primi. Kada smo rekli da smo iz Srbije, prepoznao je našu priču i održao nam dobar istorijski čas. On je inače profesor istorije, veoma je obrazovan i prati sva dešavanja u svetu – kaže rediteljka Jelena Stolica.

Gordilja je, kako dodaje, pogodilo nerazumevanje nekih saradnika. Hteo je svoju ideju da proširi i na druga mesta. On živi svoju revoluciju. Stanuje u tipskoj kući kao i ostali građani. Grad obezbeđuje materijal za tu kuću, plaća arhitekte i zemljište, a građani daju 15 evra mesečno kao vrstu otplate, bez hipoteka.

– Najbolji način da se izbegnu krediti video je u tome da građani sami odlučuju o svom životu. Kada je počeo da se bavi socijalnom politikom oko 80 odsto ljudi bilo je nezaposleno. U borbi protiv kapitalizma krenuo je u simboličnu pljačku prodavnica i deljenje hrane ugroženima. Veliki lanci ishrane su bacali namirnice i pre istoka roka a on je predložio da ta hranu ide „bankama hrane” za gladne i u tome je uspeo. Postoji ipak i druga strana utopije. U procesu izgradnje kuća svi su nestrpljivi kada će da dođe njihov red – ističe rediteljka koja je o ovom Špancu čitala u novinama, a potom i u knjizi „Selo protiv sveta” novinara „Gardijana” Dena Hankoksa.

– U rediteljskom postupku bio mi je bitan „hermetičniji” pristup. Da posmatramo fenomen utopije, da se ne vezujemo za likove. Koristili smo arhivski materijal televizije Marinalede i nacionalne televizije Španije – kaže naša sagovornica, za čiji je film muziku uradio Dimitrije Vasiljević, džez muzičar koji živi u Njujorku.

Reditelji pažljivo biraju gde će biti svetska premijera njihovog filma. Jelena se odlučila za Beograd. Kaže da je imala sreću da živi u inostranstvu i shvati da je sve to uglavnom isto. Srednju školu završila je u Budimpešti, u Beogradu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, usavršavala se u Parizu i Bostonu.

– U Parizu sam tri godine studirala kreativni advertajzing koji podrazumeva da umete da prepoznate dobar projekat, da prikupite sredstva, režirate, i na kraju film i prodate. Studiranje u inostranstvu vas upućuje na jednu stvar: umrežavanje, na ostvarivanje kontakata i dobijanje preporuka, ali ja ipak smatram da će dobra stvar sama da vas preporuči – kaže ova autorka koja je režirala i RTS-ov serijal „Vreme je za bebe”.

Dvogodišnji master završila je na Harvardovoj školi.

– Dokumentarci su sve više autorskog, a ne opservativnog karaktera. Od pojave Majkla Mora, Amerikanci su shvatili holivudizaciju dokumentarnog filma, gde morate da privučete publiku da dođe na film i onda im plasirate „teške” sadržaje i idejno doprete do njih. Na festivalima su publici sada interesantni filmovi koji „žuljaju” stanovništvo, pa sve do veoma dobrih ličnih priča, ili filmova o ugroženosti prirode. Odrastanje i seksualna zbunjenost takođe je veoma prisutna tema – navodi rediteljka čiji će sledeći dokumentarac biti o Slavku Vorkapiću, teoretičaru filma i profesoru u Americi.

– Za opstanak u svetu filma bitno je oslanjanje na sopstvene snage. Uraditi dobru pripremu i ne gubiti vreme. Razni privatni fondovi, i naši i strani, podržaće dobru ideju – kaže Jelena Stolica.