Pred Us­krs selo bez ja­ja

Na re­du je sle­de­će no­ći bio ko­ko­ši­njac Ra­de i Mi­lan­ka Gra­čan­ca.

– Pr­vu noć moj muž je čuo kre­šta­nje ko­ko­ša­ka pa je iza­šao i otva­ra­njem zi­da­nog ko­ko­šinj­ca spre­čio po­kolj. Šte­to­či­na je ipak us­pe­la da za­ko­lje tri, ali se sle­de­će no­ći to ču­do vra­ti­lo i u ko­ko­ši­njac pro­va­li­lo ta­ko što je jed­nu ci­glu gric­ka­lo, gric­ka­lo i na­či­ni­lo oma­nju ru­pu pa i pre­o­sta­lih se­dam po­kla­lo – ka­že Ra­da Gra­ča­nac. 

I ta­ko je išlo re­dom. U su­sed­nom za­se­o­ku stra­da­la je ži­vi­na u ko­ko­šinj­ci­ma Mi­lan­ka Du­ga­li­ća, Ru­že Kar­džo­vić, Ra­do­van­ke Pa­vlo­vić...

Ni­ko šte­tu ni­je pri­ja­vio za­rad tra­že­nja na­kna­de od dr­ža­ve ili pred­u­ze­ća ko­je ga­zdu­je šu­ma­ma i lo­vi­šti­ma na ovom pod­ruč­ju. A oni či­ji objek­ti još ni­su na­pa­da­ni utvr­đu­ju ih ili ži­vi­nu pre­se­lja­va­ju. Uz to, na­ga­đa se po se­lu da li je pre­da­tor ne­ka od ra­znih vr­sta ku­ne, mo­žda tvor, la­si­ca... Ali se svi sla­žu da od na­kna­de ne­ma ni­šta, da je sku­plja da­ra ne­go me­ra, dok bi šte­tu u kom­pli­ko­va­nom po­stup­ku do­ka­za­li i na­pla­ti­li. Ne­ki naj­o­gor­če­ni­ji još do­da­ju da je nji­ma, re­ci­mo, kad ra­de u šu­mi za­ko­nom za­pre­će­na ka­zna od 40.000 di­na­ra ako zga­ze mra­va ili 10.000 za uni­šte­nog polj­skog mi­ša... U toj pri­či još tvr­de: „U su­prot­nom, kad na­ma slič­na za­šti­će­na di­vljač na­ne­se ova­kvu ili još ve­ću šte­tu, za na­kna­du tre­ba ra­di do­ka­za ov­de do­ve­sti ve­te­ri­na­ra, in­spek­to­ra, ve­šta­ka... Zna­mo to pre­ma mu­ci jed­nog kom­ši­je u do­ka­zi­va­nju za­rad na­pla­te šte­te ko­ju mu je me­dved u pče­li­nja­ku na­neo.” 

Dok is­ku­sni lo­vac Mi­loš Bo­go­je­vić tvr­di da je, naj­ve­ro­vat­ni­je, ku­na be­li­ca po­či­ni­telj ove šte­te „jer ona i da­le­ko ve­ću di­vljač o nje sa­me, baš uje­dom za vrat, mo­že da obo­ri i ubi­je”, u kra­lje­vač­kom ogran­ku „Sr­bi­ja­šu­ma” sma­tra­ju da je u pi­ta­nju tvor ili la­si­ca. A što se na­dok­na­de ti­če, ka­žu da to ni­je is­klju­če­no, sa­mo pod uslo­vom da je do­ma­ćin ži­vi­nu dr­žao u do­bro za­šti­će­nom objek­tu i neo­p­hod­no je da ve­te­ri­nar, ve­štak, in­spek­tor... iza­đe na li­ce me­sta i pre­gle­dom osta­ta­ka uni­šte­ne ži­vi­ne utvr­di ko­ja je zver to po­či­ni­la. Za­tim, u slu­ča­ju da je di­vljač za­šti­će­na lo­vo­sta­jem šte­tu pla­ća­ju „Sr­bi­ja­šu­me”, a  ako je „okri­vlje­na” di­vljač za­ko­nom traj­no za­šti­će­na – to pla­ća dr­ža­va. 

Sve u sve­mu, naj­če­šće ni­ko. Jer, ošte­će­ni uglav­nom od­u­sta­ju od ta­ko slo­že­ne pro­ce­du­re do­ka­zi­va­nja ko­ja im is­pad­ne sku­plja od na­bav­ke, re­ci­mo u ovom slu­ča­ju, no­vog ja­ta ko­ko­ši i ja­ja za Us­krs na grad­skoj pi­ja­ci u Kra­lje­vu...