Пред Ускрс село без јаја
Бресник код Краљева – Није никакво чудо, нарочито последњих година, када је село Бресник код Краљева све празније, да медвед сељанима растури кошнице, вукови нападну овце а понекад и крупнију стоку, да им дивље свиње преору њиве... Али се никад није догађало да им нека зверка на необичан начин убија кокошке, па је све више празних кокошињаца. Ретко прође ноћ да се у неком домаћинству у тим објектима не открије прави покољ. И буде касно кад власници кокошињаца утврде да је звер ушла кроз сасвим мали отвор и све кокошке потаманила. Плен не износи и не једе, већ живину убија уједом за главу и, како мештани тврде, само испија крв.
– Најпре је почело овде на почетку села, у мом кокошињцу. Нисам имала више него две кокошке и обе их је нешто, на описан начин уништило – каже осамдесетрогодишња Миломирка Дугалић. Коју ноћ касније та напаст је кренула даље и чинила још већу штету. Провалила је у кокошињац Љубинке и Милинка Дугалића и на исти начин, уједом за врат, уништила 13 кокошака, пет петлова, три мисирке...
– Не знам, кажу да је куна. Мој муж је сутрадан, надомак куће а у близини шуме, видео нешто налик на веверицу. Нисмо то раније виђали овде у нашем селу. Углавном, остави нас без иједне кокошке и сада пред Ускрс јаја морамо да купујемо у Краљеву – жали нам се Љубинка.
На реду је следеће ноћи био кокошињац Раде и Миланка Грачанца.
– Прву ноћ мој муж је чуо крештање кокошака па је изашао и отварањем зиданог кокошињца спречио покољ. Штеточина је ипак успела да закоље три, али се следеће ноћи то чудо вратило и у кокошињац провалило тако што је једну циглу грицкало, грицкало и начинило омању рупу па и преосталих седам поклало – каже Рада Грачанац.
И тако је ишло редом. У суседном засеоку страдала је живина у кокошињцима Миланка Дугалића, Руже Карџовић, Радованке Павловић...
Нико штету није пријавио зарад тражења накнаде од државе или предузећа које газдује шумама и ловиштима на овом подручју. А они чији објекти још нису нападани утврђују их или живину пресељавају. Уз то, нагађа се по селу да ли је предатор нека од разних врста куне, можда твор, ласица... Али се сви слажу да од накнаде нема ништа, да је скупља дара него мера, док би штету у компликованом поступку доказали и наплатили. Неки најогорченији још додају да је њима, рецимо, кад раде у шуми законом запрећена казна од 40.000 динара ако згазе мрава или 10.000 за уништеног пољског миша... У тој причи још тврде: „У супротном, кад нама слична заштићена дивљач нанесе овакву или још већу штету, за накнаду треба ради доказа овде довести ветеринара, инспектора, вештака... Знамо то према муци једног комшије у доказивању зарад наплате штете коју му је медвед у пчелињаку нанео.”
Док искусни ловац Милош Богојевић тврди да је, највероватније, куна белица починитељ ове штете „јер она и далеко већу дивљач о ње саме, баш уједом за врат, може да обори и убије”, у краљевачком огранку „Србијашума” сматрају да је у питању твор или ласица. А што се надокнаде тиче, кажу да то није искључено, само под условом да је домаћин живину држао у добро заштићеном објекту и неопходно је да ветеринар, вештак, инспектор... изађе на лице места и прегледом остатака уништене живине утврди која је звер то починила. Затим, у случају да је дивљач заштићена ловостајем штету плаћају „Србијашуме”, а ако је „окривљена” дивљач законом трајно заштићена – то плаћа држава.
Све у свему, најчешће нико. Јер, оштећени углавном одустају од тако сложене процедуре доказивања која им испадне скупља од набавке, рецимо у овом случају, новог јата кокоши и јаја за Ускрс на градској пијаци у Краљеву...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
