Specijalcima na Briselski sporazum

Strasti se nisu smirile ni u danima posle upada specijalaca u Mitrovicu. Glavni protagonista provociranja Beograda je prištinski premijer Ramuš Haradinaj. On je tri dana posle hapšenja Đurića poručio da mu je „potreban sever”. Kad je reč o Zajednici srpskih opština, tvrdi da nije protiv, ali da nema vremena da se bavi time. „Nisam ja protiv, ali ne mogu ja da je formiram. Počinjem dan u sedam ujutro, završim kasno u noć. Ne mogu sve da rešavam”, rekao je Haradinaj, a objasnio je i da je Đurić mogao da se zaustavi na „normalan” način, ali je intervenisala „antiprotestna policija”, a pošto su to „policajci koji znaju samo taj posao, stignu i onda: bum-bum!” i zato se „desila ta brutalnost”.

Ova brutalnost i poruke koje su stigle iz Beograda su očigledno uznemirile i Brisel, koji je u njima video potencijalnu opasnost po nastavak srpsko-albanskog dijaloga, pa je hitno u Beograd došla glavna pregovaračica Federika Mogerini, koja se srela sa srpskim predsednikom. Posle sastanka je saopšteno da „Evropska unija očekuje očuvanje mira uz mudar i uzdržan pristup” kao i da su dvoje sagovornika konstatovali da je „u nacionalnom i državnom interesu Srbije da očuva stabilnost, mir i napredak na putu ka Evropskoj uniji”. Vučić je, međutim, ovih dana, poručujući da hoćemo da budemo deo EU, dodao i da „to ne znači da treba da nam neko odseče jezik ili da nas bije svaki dan, a da mi vičemo kako nam je mnogo lepo što su nas tukli. Baš do te mazohističke faze nismo stigli”.

Samo nekoliko sati posle susreta s Mogerinijevom, Vučić je, kako je otkrio, razgovarao i s američkim diplomatom Vesom Mičelom, pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji je nedavno boravio u Beogradu. Predsednik je iz tog razgovarao preneo samo da im je „zajedničko da je očuvanje mira od suštinskog značaja”.

Epilog dešavanja s početka nedelje je da su Srbi napustili kosovsku vladu i rešili da sami formiraju Zajednicu srpskih opština, „ukoliko Priština ne bude spremna da u naredne tri nedelje počne da radi na njenom formiranju”. Pritom, kako stoji u zaključku koji je pročitan posle sednice predstavnika deset opština sa srpskom većinom, početkom rada na stvaranju ZSO-a smatraće se „isključivo jasna i javno pokazana spremnost da se na tome radi, ne deklarativno”. Simbolično bi ZSO trebalo da bude formiran 20. aprila, kada se navršava pet godina od Briselskog sporazuma. Odluku srpskih predstavnika, prema rečima Marka Đurića, podržava i Beograd. Ministar infrastrukture Kosova Pal Lekaj upozorio je da bi članovi Srpske liste mogli biti uhapšeni ako jednostrano budu osnovali ZSO.

Objašnjavajući šta se dešava u vezi sa ZSO, Vučić je rekao da „nije reč o tome da Srbi hoće sami da formiraju Zajednicu srpskih opština, oni i dalje hoće da je formiraju s Prištinom, u skladu s Briselskim sporazumom”. Srbi su, istakao je, rekli da su spremni da rade s Beogradom i Prištinom, u skladu s Briselskim sporazumom. „Srbi neće sami da formiraju ZSO, oni i dalje hoće da je formiraju s njima. Kako onda Srbi sami hoće?”, upitao je Vučić.

On je, ipak, ovih dana ponovo izrazio sumnju u namere Prištine da formira ZSO. Oni će, kako je rekao, početi „kao da rade” na uspostavljanju ZSO da bi se izbegle tenzije i priče „da li ćemo mi sami ili ne”, i dodao da će sve to trajati „kao gladna godina” pa ZSO nikad neće biti formirana „jer Albanci neće, a ne Srbi”.

Zategnuta situacija s Prištinom bila je povod da se srpski predsednik čuje s Vladimirom Putinom, od koga je tražio savet kako da se Srbija postavi. Šef ruske države je, kako je preneo Vučić, odgovorio da je najvažnije da se stvari rešavaju mirnim putem, u čemu su se u potpunosti složili. Takođe je poručio da je Srbija najvažnija zemlja na Balkanu i u Evropi za Rusku Federaciju i pokazao „do sada najviši stepen podrške”.

Tri dana posle napada ROSU, Vojska Srbije je održala taktičku vežbu „Sadejstvo 2018”. Bio je to deo planirane obuke za 2018. ali su to neki u svetu, kao i Prištini, protumačili kao demonstraciju vojne snage Beograda. Da i posle svega Srbi nisu odustali od Kosova, pokazalo je istraživanje koje su ovih dana sproveli „Ninamedia” i Institut za evropske poslove. Prema njemu, 81 odsto građana ne bi podržalo priznavanje kosovske nezavisnosti, čak ni kao uslov za članstvo u EU.