Zahuktava se sezona alergija

U aprilu počinju da cvetaju trave, što će trajati naredna tri meseca, a nakon toga sledi cvetanje korova, koji zadaju glavobolju najvećem broju pacijenata, pogotovo ambrozija.

Dr Maja Stojanović, alergolog na Klinici za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, napominje da su čekaonice ove klinike pune od februara do oktobra, ali potvrđuje da najviše posla imaju u jesen.

– Još nismo imale hitne slučajeve, ali istina je da veliki broj pacijenata burno reaguje na polene korova, tako da su najkritičniji meseci avgust i septembar. U oktobru se situacija već malo smiruje – objašnjava naša sagovornica.

Dr Stojanović napominje da je veoma važno da pacijent zatraži pregled kod alergologa čim primeti da ima simptome alergijskog rinitisa, tačnije curenje nosa, zapušenost i svrab. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, a ponekad i mesec, dva.

Ukoliko pacijent nema povišenu temperaturu ili neki drugi znak virusne ili alergijske infekcije, trebalo bi da, u dogovoru sa izabranim lekarom, dođe na neku od alergoloških klinika kako bi uradio alergo-testove, takozvane kožne probe. Ovi testovi rade se mimo sezone alergija, najčešće od oktobra do februara, jer pacijent ne bi trebalo da pije lekove protiv alergije barem 10 dana.

– Veoma je bitno da pacijenti sa ovim tegobama zakažu pregled kod alergologa što pre. Dešava se da ljudi godinama imaju alergijski rinitis, ne idu kod lekara i kupuju lekove na svoju ruku, čekajući da prođe sezona alergija. I tako u krug. Međutim, nelečena alergija posle četiri, pet godina, može da se razvije u bolest disajnih puteva koja podseća na bronhijalnu astmu. Zato je bitno da svi dođu na vreme kako bi dobili odgovarajući lek i sprej za nos koji otpušava i čuva disajne puteve – objašnjava dr Stojanović.

Naša sagovornica napomenula je da su lekovi za alergiju (anthistaminici) znatno unapređeni, tako da je lista neželjenih efekata sve manja. Takođe, kako je rekla, pomenuti sprejevi za nos napravljeni su na bazi kortikosteroida, ali su maksimalno usavršeni i deluju samo lokalno. Nemaju dejstvo niti neželjene efekte na ostatak tela.

Međutim, nakon nekoliko godina uzimanja lekova dešava se da pacijent više ne primećuje delovanje propisane terapije. Uprkos antihistaminicima, i dalje ima sve simptome alergijske kijavice.

Ova osoba kandidat je za specifičnu imunoterapiju. Po nalogu alergologa propisuje mu se oralni rastvor koji se ukapava ispod jezika. Ovaj rastvor pravi se za svakog pacijenta posebno, a kada ga ukapava ispod jezika osoba zapravo unosi male količine alergena na koji je osetljiva. Uzimanje ovog rastvora traje nekoliko godina, a simptomi alergije trebalo bi da budu sve slabiji. Ova terapija, ukoliko se primenjuje na duge staze, može da dovede do potpunog izlečenja.

Četvrtina populacije ima problem

Činjenica je da je broj ljudi koji pate od alergija sve veći, kaže dr Maja Stojanović, uz napomenu da svaki četvrti stanovnik planete pati od nekog oblika alergije. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2050. godine polovina svetske populacije patiti od ove bolesti. Razlozi za to su: prevelika upotreba antibiotika, urbanizacija, pušenje, klimatske promene...

– U Srbiji ne postoji evidencija svih ljudi koji se leče od alergijskog rinitisa, ali možemo da pretpostavimo da nema neke razlike u odnosu na svetsku statistiku. Veliki problem predstavljaju klimatske promene, globalno zagrevanje i efekat staklene bašte, tako da se sezona cvetanja određenih biljaka pomera. Cvetanje može da počne mnogo ranije nego što je očekivano ili se sezona produžava, pa nam se u novembru javljaju ljudi koji su alergični na polen korova – upozorava dr Stojanović.