Захуктава се сезона алергија

У априлу почињу да цветају траве, што ће трајати наредна три месеца, а након тога следи цветање корова, који задају главобољу највећем броју пацијената, поготово амброзија.

Др Маја Стојановић, алерголог на Клиници за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије, напомиње да су чекаонице ове клинике пуне од фебруара до октобра, али потврђује да највише посла имају у јесен.

– Још нисмо имале хитне случајеве, али истина је да велики број пацијената бурно реагује на полене корова, тако да су најкритичнији месеци август и септембар. У октобру се ситуација већ мало смирује – објашњава наша саговорница.

Др Стојановић напомиње да је веома важно да пацијент затражи преглед код алерголога чим примети да има симптоме алергијског ринитиса, тачније цурење носа, запушеност и свраб. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, а понекад и месец, два.

Уколико пацијент нема повишену температуру или неки други знак вирусне или алергијске инфекције, требало би да, у договору са изабраним лекаром, дође на неку од алерголошких клиника како би урадио алерго-тестове, такозване кожне пробе. Ови тестови раде се мимо сезоне алергија, најчешће од октобра до фебруара, јер пацијент не би требало да пије лекове против алергије барем 10 дана.

– Веома је битно да пацијенти са овим тегобама закажу преглед код алерголога што пре. Дешава се да људи годинама имају алергијски ринитис, не иду код лекара и купују лекове на своју руку, чекајући да прође сезона алергија. И тако у круг. Међутим, нелечена алергија после четири, пет година, може да се развије у болест дисајних путева која подсећа на бронхијалну астму. Зато је битно да сви дођу на време како би добили одговарајући лек и спреј за нос који отпушава и чува дисајне путеве – објашњава др Стојановић.

Наша саговорница напоменула је да су лекови за алергију (антхистаминици) знатно унапређени, тако да је листа нежељених ефеката све мања. Такође, како је рекла, поменути спрејеви за нос направљени су на бази кортикостероида, али су максимално усавршени и делују само локално. Немају дејство нити нежељене ефекте на остатак тела.

Међутим, након неколико година узимања лекова дешава се да пацијент више не примећује деловање прописане терапије. Упркос антихистаминицима, и даље има све симптоме алергијске кијавице.

Ова особа кандидат је за специфичну имунотерапију. По налогу алерголога прописује му се орални раствор који се укапава испод језика. Овај раствор прави се за сваког пацијента посебно, а када га укапава испод језика особа заправо уноси мале количине алергена на који је осетљива. Узимање овог раствора траје неколико година, а симптоми алергије требало би да буду све слабији. Ова терапија, уколико се примењује на дуге стазе, може да доведе до потпуног излечења.

Четвртина популације има проблем

Чињеница је да је број људи који пате од алергија све већи, каже др Маја Стојановић, уз напомену да сваки четврти становник планете пати од неког облика алергије. Светска здравствена организација процењује да ће до 2050. године половина светске популације патити од ове болести. Разлози за то су: превелика употреба антибиотика, урбанизација, пушење, климатске промене...

– У Србији не постоји евиденција свих људи који се лече од алергијског ринитиса, али можемо да претпоставимо да нема неке разлике у односу на светску статистику. Велики проблем представљају климатске промене, глобално загревање и ефекат стаклене баште, тако да се сезона цветања одређених биљака помера. Цветање може да почне много раније него што је очекивано или се сезона продужава, па нам се у новембру јављају људи који су алергични на полен корова – упозорава др Стојановић.