Diplomatski ili hladni rat

Pa­le su te­ške re­či iz­me­đu Lon­do­na i Mo­skve, u slu­čaj se, na­rav­no, ume­šao i Va­šing­ton. Po­vu­če­na je se­ri­ja oštrih po­te­za ko­ji su Ru­si­ju i Za­pad gur­nu­li u pra­vi di­plo­mat­ski rat. 

Broj­ke ube­dlji­vo po­tvr­đu­ju ta­kav za­klju­čak. Za­pad­ni sa­ve­zni­ci su u ve­li­kom bro­ju po­žu­ri­li da po­ka­žu so­li­dar­nost s Lon­do­nom  u nje­go­voj sva­đi s Mo­skvom. Naj­ja­ča po­dr­ška je vla­di Te­re­ze Mej sti­gla s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka – iz Va­šing­to­na. SAD su, po­sle krat­kog okle­va­nja, od­lu­či­le da pro­te­ra­ju čak 60 ru­skih di­plo­ma­ta – od to­ga 12 na slu­žbi u UN – i na­lo­že za­tva­ra­nje kon­zu­la­ta u Si­je­tlu. Ka­ko su me­di­ji od­mah pri­me­ti­li, to je bi­lo naj­ma­sov­ni­je pro­te­ri­va­nje di­plo­ma­ta u no­vi­joj isto­ri­ji. 

Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je po­vo­dom slu­ča­ja „Skri­palj” pro­te­ra­la iz ze­mlje 23 ru­skih di­plo­ma­ta, a ak­ci­ji se pri­klju­či­lo 18 čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, ko­je su po­vu­kle iste po­te­ze. Ukup­no je, pre­ma me­dij­skim pro­ce­na­ma, pro­te­ra­no vi­še od 150 ru­skih di­plo­ma­ta.

Mo­skva je ne­ko­li­ko da­na pro­ce­nji­va­la si­tu­a­ci­ju, ali je po pr­vim ru­skim re­ak­ci­ja­ma bi­lo ja­sno da ta­kav udar ne­će pro­ći bez od­go­vo­ra. I on je ubr­zo i sti­gao: Ru­si­ja je istom me­rom od­go­vo­ri­la sva­koj dr­ža­vi ko­ja je pro­te­ra­la nje­ne di­plo­ma­te.

Naj­ve­ći udar bio je upe­ren na SAD, iz Ru­si­je je pro­te­ra­no 60 ame­rič­kih di­plo­ma­ta, a za­tvo­ren je i ame­rič­ki kon­zu­lat u Sankt Pe­ter­bur­gu. Po prin­ci­pu re­ci­pro­ci­te­ta, Ru­si­ja je pro­te­ra­la i di­plo­ma­te svih dr­ža­va ko­je su se so­li­da­ri­sa­le s Lon­do­nom i Va­šing­to­nom. U re­a­go­va­nji­ma na Za­pa­du na ova­kav ru­skih od­go­vor mo­glo se „pro­či­ta­ti” da ovim di­plo­mat­ski rat ni­je okon­čan. Na­pro­tiv, obe stra­ne na­ja­vlju­ju no­ve ka­zne­ne me­re.

Ame­rič­ki Stejt de­part­ment sa­op­štio je da „SAD sma­tra­ju da ne­ma oprav­da­nja za od­lu­ku Ru­si­je. Ta­kva od­lu­ka po­ka­zu­je da Mo­skva ni­je za­in­te­re­so­va­na za di­plo­ma­ti­ju i da Va­šing­ton za­dr­ža­va pra­vo da pre­du­zme da­lje ak­ci­je”. Ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Mo­skvi Džon Hant­man iz­ja­vio je da ne is­klju­ču­je mo­guć­nost da „eko­nom­ske sank­ci­je pro­tiv Ru­si­je bu­du po­ja­ča­ne”.

Iz Mo­skve sti­žu slič­ne pret­nje. „Mo­gle bi da usle­de do­dat­ne me­re ko­je bi in­si­sti­ra­le na lič­noj od­go­vor­no­sti po­li­ti­ča­ra iz po­je­di­nih dr­ža­va”, iz­ja­vio je Oleg Mo­ro­zov, član Spolj­no­po­li­tič­kog od­bo­ra ru­ske Du­me. Ru­ski po­li­ti­ko­log Vik­tor Ole­vič sma­tra da bi no­ve sank­ci­ja SAD na­met­nu­te Ru­si­ji si­gur­no iza­zva­le že­stok od­go­vor.

„U Ru­si­ji po­slu­je ve­li­ki broj ame­rič­kih fir­mi ko­je bi mo­gle da se na­đu na uda­ru sank­ci­ja”, sma­tra Ole­vič. „Osim to­ga, ni­ko ne zna ko­li­ko je Ame­ri­ka­na­ca ulo­ži­lo no­vac u ru­ske dr­žav­ne ob­ve­zni­ce.”

Na ve­sti iz Va­šing­to­na da će bi­ti ob­u­sta­vlje­no emi­to­va­nje pro­gra­ma ru­ske TV sta­ni­ce RT već je sti­gla na­ja­va da će Mo­skva na sli­čan na­čin od­go­vo­ri­ti. 

„Uko­li­ko Va­šing­ton na­sta­vi, na pri­mer, sa za­tva­ra­njem ru­skih di­plo­mat­skih mi­si­ja u SAD, si­gur­no će usle­di­li ade­kva­tan od­go­vor”, ka­že Ole­vič. „Sa­mo da pod­se­tim da Ame­ri­kan­ci ima­ju u Ru­si­ji još dva kon­zu­la­ta – u Je­ka­te­rin­bur­gu i Vla­di­vo­sto­ku.”

Ru­ski mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov je, isto­vre­me­no, na­ja­vio di­plo­mat­sku ofan­zi­vu Mo­skve u ci­lju ra­sve­tlja­va­nja slu­ča­ja „Skri­palj”. La­vrov je iz­ja­vio da je Mo­skva za­tra­ži­la hit­nu sed­ni­cu Or­ga­ni­za­ci­je za za­bra­nu he­mij­skog oruž­ja ka­ko bi se „ot­kri­la ap­so­lu­ta isti­na” u ovom slu­ča­ju.

I dok dve stra­ne raz­me­nju­ju že­sto­ke udar­ce, svet s ve­li­kom za­bri­nu­to­šću oče­ku­je no­ve po­te­ze Za­pa­da i Ru­si­je. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN An­to­nio Gu­te­res, po­vo­dom ras­plam­sa­va­nja kri­ze u od­no­si­ma Mo­skve i za­pad­nih sa­ve­zni­ka, ka­že: „Sto­ji­mo pred no­vim hlad­nim ra­tom.” „Ve­o­ma sam za­bri­nut. Mi­slim da se na­la­zi­mo u si­tu­a­ci­ji ko­ja u osno­vi ve­o­ma pod­se­ća na vre­me hlad­nog ra­ta”, iz­ja­vio je Gu­te­res.

Za bo­lje raz­u­me­va­nje ovog Gu­te­re­so­vog upo­zo­re­nja, sa­mo ne­ko­li­ko de­ta­lja ko­ji pod­se­ća­ju na dru­gu po­lo­vi­nu 20. ve­ka i vre­me hlad­no­ra­tov­skog nad­me­ta­nja. Rat­ni sa­ve­zni­ci i po­bed­ni­ci u Dru­gom svet­skom ra­tu, SAD i So­vjet­ski Sa­vez, već su 1947. go­di­ne kre­nu­li u nad­me­ta­nja za pre­stiž u sve­tu. For­mi­ra­na su dva voj­na blo­ka, a pe­ri­od hlad­nog ra­ta ka­rak­te­ri­šu ta­ko­zva­ne kon­tro­li­sa­ne kri­ze i su­ko­bi. 

Naj­kr­va­vi­ji je sva­ka­ko bio rat u Ko­re­ji, ali ni­šta ma­nje ni­su bi­le dra­ma­tič­ne: ber­lin­ska kri­za (1948), ku­ban­ska kri­za (1963), so­vjet­ska in­ter­ven­ci­ja u Ma­đar­skoj (1956) i ta­da­šnjoj Če­ho­slo­vač­koj (1968), ame­rič­ka in­ter­ven­ci­ja u Či­leu (1973)... Bi­lo je to vre­me dra­ma­tič­ne tr­ke u na­o­ru­ža­va­nju, stvo­re­ne su ogrom­ne za­li­he nu­kle­ar­nog oruž­ja do­volj­ne da ko zna ko­li­ko pu­ta uni­šte pla­ne­tu. 

Je­dan od sim­bo­la hlad­nog ra­ta sva­ka­ko je bi­la po­de­lje­na Ne­mač­ka. Ta­ko­zva­na gvo­zde­na za­ve­sa ko­ja je de­li­la Za­pad i Is­tok ima­la je svoj ne­mač­ki sim­bol – Ber­lin­ski zid – ko­ji je her­me­tič­ki po­de­lio biv­šu ne­mač­ku pre­sto­ni­cu.

Hlad­ni rat for­mal­no je okon­čan ga­še­njem is­toč­nog voj­nog blo­ka (Var­šav­skog pak­ta) i ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za 1991. go­di­ne.