Дипломатски или хладни рат

Па­ле су те­шке ре­чи из­ме­ђу Лон­до­на и Мо­скве, у слу­чај се, на­рав­но, уме­шао и Ва­шинг­тон. По­ву­че­на је се­ри­ја оштрих по­те­за ко­ји су Ру­си­ју и За­пад гур­ну­ли у пра­ви ди­пло­мат­ски рат. 

Број­ке убе­дљи­во по­твр­ђу­ју та­кав за­кљу­чак. За­пад­ни са­ве­зни­ци су у ве­ли­ком бро­ју по­жу­ри­ли да по­ка­жу со­ли­дар­ност с Лон­до­ном  у ње­го­вој сва­ђи с Мо­сквом. Нај­ја­ча по­др­шка је вла­ди Те­ре­зе Меј сти­гла с дру­ге стра­не Атлан­ти­ка – из Ва­шинг­то­на. САД су, по­сле крат­ког окле­ва­ња, од­лу­чи­ле да про­те­ра­ју чак 60 ру­ских ди­пло­ма­та – од то­га 12 на слу­жби у УН – и на­ло­же за­тва­ра­ње кон­зу­ла­та у Си­је­тлу. Ка­ко су ме­ди­ји од­мах при­ме­ти­ли, то је би­ло нај­ма­сов­ни­је про­те­ри­ва­ње ди­пло­ма­та у но­ви­јој исто­ри­ји. 

Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је по­во­дом слу­ча­ја „Скри­паљ” про­те­ра­ла из зе­мље 23 ру­ских ди­пло­ма­та, а ак­ци­ји се при­кљу­чи­ло 18 чла­ни­ца Европ­ске уни­је, ко­је су по­ву­кле исте по­те­зе. Укуп­но је, пре­ма ме­диј­ским про­це­на­ма, про­те­ра­но ви­ше од 150 ру­ских ди­пло­ма­та.

Мо­сква је не­ко­ли­ко да­на про­це­њи­ва­ла си­ту­а­ци­ју, али је по пр­вим ру­ским ре­ак­ци­ја­ма би­ло ја­сно да та­кав удар не­ће про­ћи без од­го­во­ра. И он је убр­зо и сти­гао: Ру­си­ја је истом ме­ром од­го­во­ри­ла сва­кој др­жа­ви ко­ја је про­те­ра­ла ње­не ди­пло­ма­те.

Нај­ве­ћи удар био је упе­рен на САД, из Ру­си­је је про­те­ра­но 60 аме­рич­ких ди­пло­ма­та, а за­тво­рен је и аме­рич­ки кон­зу­лат у Санкт Пе­тер­бур­гу. По прин­ци­пу ре­ци­про­ци­те­та, Ру­си­ја је про­те­ра­ла и ди­пло­ма­те свих др­жа­ва ко­је су се со­ли­да­ри­са­ле с Лон­до­ном и Ва­шинг­то­ном. У ре­а­го­ва­њи­ма на За­па­ду на ова­кав ру­ских од­го­вор мо­гло се „про­чи­та­ти” да овим ди­пло­мат­ски рат ни­је окон­чан. На­про­тив, обе стра­не на­ја­вљу­ју но­ве ка­зне­не ме­ре.

Аме­рич­ки Стејт де­парт­мент са­оп­штио је да „САД сма­тра­ју да не­ма оправ­да­ња за од­лу­ку Ру­си­је. Та­ква од­лу­ка по­ка­зу­је да Мо­сква ни­је за­ин­те­ре­со­ва­на за ди­пло­ма­ти­ју и да Ва­шинг­тон за­др­жа­ва пра­во да пре­ду­зме да­ље ак­ци­је”. Аме­рич­ки ам­ба­са­дор у Мо­скви Џон Хант­ман из­ја­вио је да не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност да „еко­ном­ске санк­ци­је про­тив Ру­си­је бу­ду по­ја­ча­не”.

Из Мо­скве сти­жу слич­не прет­ње. „Мо­гле би да усле­де до­дат­не ме­ре ко­је би ин­си­сти­ра­ле на лич­ној од­го­вор­но­сти по­ли­ти­ча­ра из по­је­ди­них др­жа­ва”, из­ја­вио је Олег Мо­ро­зов, члан Спољ­но­по­ли­тич­ког од­бо­ра ру­ске Ду­ме. Ру­ски по­ли­ти­ко­лог Вик­тор Оле­вич сма­тра да би но­ве санк­ци­ја САД на­мет­ну­те Ру­си­ји си­гур­но иза­зва­ле же­сток од­го­вор.

„У Ру­си­ји по­слу­је ве­ли­ки број аме­рич­ких фир­ми ко­је би мо­гле да се на­ђу на уда­ру санк­ци­ја”, сма­тра Оле­вич. „Осим то­га, ни­ко не зна ко­ли­ко је Аме­ри­ка­на­ца уло­жи­ло но­вац у ру­ске др­жав­не об­ве­зни­це.”

На ве­сти из Ва­шинг­то­на да ће би­ти об­у­ста­вље­но еми­то­ва­ње про­гра­ма ру­ске ТВ ста­ни­це РТ већ је сти­гла на­ја­ва да ће Мо­сква на сли­чан на­чин од­го­во­ри­ти. 

„Уко­ли­ко Ва­шинг­тон на­ста­ви, на при­мер, са за­тва­ра­њем ру­ских ди­пло­мат­ских ми­си­ја у САД, си­гур­но ће усле­ди­ли аде­ква­тан од­го­вор”, ка­же Оле­вич. „Са­мо да под­се­тим да Аме­ри­кан­ци има­ју у Ру­си­ји још два кон­зу­ла­та – у Је­ка­те­рин­бур­гу и Вла­ди­во­сто­ку.”

Ру­ски ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров је, исто­вре­ме­но, на­ја­вио ди­пло­мат­ску офан­зи­ву Мо­скве у ци­љу ра­све­тља­ва­ња слу­ча­ја „Скри­паљ”. Ла­вров је из­ја­вио да је Мо­сква за­тра­жи­ла хит­ну сед­ни­цу Ор­га­ни­за­ци­је за за­бра­ну хе­миј­ског оруж­ја ка­ко би се „от­кри­ла ап­со­лу­та исти­на” у овом слу­ча­ју.

И док две стра­не раз­ме­њу­ју же­сто­ке удар­це, свет с ве­ли­ком за­бри­ну­то­шћу оче­ку­је но­ве по­те­зе За­па­да и Ру­си­је. Ге­не­рал­ни се­кре­тар УН Ан­то­нио Гу­те­рес, по­во­дом рас­плам­са­ва­ња кри­зе у од­но­си­ма Мо­скве и за­пад­них са­ве­зни­ка, ка­же: „Сто­ји­мо пред но­вим хлад­ним ра­том.” „Ве­о­ма сам за­бри­нут. Ми­слим да се на­ла­зи­мо у си­ту­а­ци­ји ко­ја у осно­ви ве­о­ма под­се­ћа на вре­ме хлад­ног ра­та”, из­ја­вио је Гу­те­рес.

За бо­ље раз­у­ме­ва­ње овог Гу­те­ре­со­вог упо­зо­ре­ња, са­мо не­ко­ли­ко де­та­ља ко­ји под­се­ћа­ју на дру­гу по­ло­ви­ну 20. ве­ка и вре­ме хлад­но­ра­тов­ског над­ме­та­ња. Рат­ни са­ве­зни­ци и по­бед­ни­ци у Дру­гом свет­ском ра­ту, САД и Со­вјет­ски Са­вез, већ су 1947. го­ди­не кре­ну­ли у над­ме­та­ња за пре­стиж у све­ту. Фор­ми­ра­на су два вој­на бло­ка, а пе­ри­од хлад­ног ра­та ка­рак­те­ри­шу та­ко­зва­не кон­тро­ли­са­не кри­зе и су­ко­би. 

Нај­кр­ва­ви­ји је сва­ка­ко био рат у Ко­ре­ји, али ни­шта ма­ње ни­су би­ле дра­ма­тич­не: бер­лин­ска кри­за (1948), ку­бан­ска кри­за (1963), со­вјет­ска ин­тер­вен­ци­ја у Ма­ђар­ској (1956) и та­да­шњој Че­хо­сло­вач­кој (1968), аме­рич­ка ин­тер­вен­ци­ја у Чи­леу (1973)... Би­ло је то вре­ме дра­ма­тич­не тр­ке у на­о­ру­жа­ва­њу, ство­ре­не су огром­не за­ли­хе ну­кле­ар­ног оруж­ја до­вољ­не да ко зна ко­ли­ко пу­та уни­ште пла­не­ту. 

Је­дан од сим­бо­ла хлад­ног ра­та сва­ка­ко је би­ла по­де­ље­на Не­мач­ка. Та­ко­зва­на гво­зде­на за­ве­са ко­ја је де­ли­ла За­пад и Ис­ток има­ла је свој не­мач­ки сим­бол – Бер­лин­ски зид – ко­ји је хер­ме­тич­ки по­де­лио бив­шу не­мач­ку пре­сто­ни­цу.

Хлад­ни рат фор­мал­но је окон­чан га­ше­њем ис­точ­ног вој­ног бло­ка (Вар­шав­ског пак­та) и рас­па­дом Со­вјет­ског Са­ве­за 1991. го­ди­не.