Kosovo i Zapadnu Saharu ne gurati u isti koš

Al­žir po­dr­ža­va Sr­bi­ju u po­gle­du Ko­so­va, a Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je ne­dav­no ob­ja­vi­lo sa­op­šte­nje u ko­me po­ja­šnja­va stav Sr­bi­je u po­gle­du Za­pad­ne Sa­ha­re i is­ti­če pri­vr­že­nost Sr­bi­je po­što­va­nju me­đu­na­rod­nog pra­va. Šta vi o to­me mi­sli­te?

Do­i­sta po­sto­je i oni ko­ji upor­no sta­vlja­ju u isti koš ova dva, za­pra­vo di­ja­me­tral­no raz­li­či­ta pi­ta­nja, ka­ko po nji­ho­voj ge­ne­zi, prav­noj pro­ble­ma­ti­ci, ta­ko pak i po na­či­nu na ko­ji im re­gi­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je pri­stu­pa­ju. Pre­ma me­đu­na­rod­nom pra­vu, te­ri­to­ri­ja Ko­so­va je sa­stav­ni deo Sr­bi­je, a po­što je Al­žir pri­vr­žen po­što­va­nju me­đu­na­rod­nog pra­va, on ni­je pri­znao ne­za­vi­snost Ko­so­va. 

S dru­ge stra­ne, Za­pad­na Sa­ha­ra je pre­ma me­đu­na­rod­nom pra­vu ne­a­u­to­nom­na te­ri­to­ri­ja, ko­ja je kao ta­kva pri­zna­ta od stra­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja i na ko­ju se shod­no to­me mo­ra pri­me­ni­ti dok­tri­na Uje­di­nje­nih na­ci­ja o de­ko­lo­ni­za­ci­ji.

Re­ša­va­nje ovog pi­ta­nja mo­ra se za­sni­va­ti na prin­ci­pi­ma pra­va na sa­mo­o­pre­de­lje­nje na­ro­da Za­pad­ne Sa­ha­re. To je uosta­lom i stav Uje­di­nje­nih na­ci­ja i Afrič­ke uni­je, či­ji je je­dan od osni­va­ča, va­lja se pod­se­ti­ti, Sa­har­ska Arap­ska Re­pu­bli­ka. Ova­kav stav je ta­ko­đe ne­dav­no za­u­zeo i Evrop­ski sud prav­de ka­da se iz­ja­snio da je Za­pad­na Sa­ha­ra te­ri­to­ri­ja ko­ja je „odvo­je­na i po­seb­na” od Ma­ro­ka i na ko­ju se iz tog raz­lo­ga ne mo­gu pri­me­ni­ti spo­ra­zu­mi sklo­plje­ni iz­me­đu Ma­ro­ka i Evrop­ske uni­je. 

Shod­no to­me, po­što­va­nje te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta, ka­ko pre­ma me­đu­na­rod­nom pra­vu, ta­ko i po sa­moj lo­gi­ci stva­ri, upra­vo ozna­ča­va po­što­va­nje in­te­gri­te­ta ze­mlje, či­ja je te­ri­to­ri­ja prav­no de­fi­ni­sa­na u okvi­ru me­đu­na­rod­no pri­zna­tih gra­ni­ca. S tim u ve­zi, pod­se­ćam i na dva osnov­na prin­ci­pa, na ko­ji­ma se za­sni­va afrič­ko je­din­stvo, a to je prin­cip ne­pro­men­lji­vo­sti gra­ni­ca na­sle­đe­nih u tre­nut­ku sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti i prin­cip neo­tu­đi­vog pra­va na­ro­da na sa­mo­o­pre­de­lje­nje. 

Ovo pi­ta­nje je pod­jed­na­ko ja­sno i na­ma i Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, ko­ja je to i is­ta­kla u po­me­nu­tom sa­op­šte­nju ko­je je ne­dav­no ob­ja­vi­lo Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va, a to je i po­tvr­dio moj ko­le­ga Ivi­ca Da­čić na za­jed­nič­koj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, po­no­viv­ši tom pri­li­kom da je Sr­bi­ja po­sve­će­na po­što­va­nju re­zo­lu­ci­ja Uje­di­nje­nih na­ci­ja ko­ji­ma se pred­vi­đa di­ja­log, pret­hod­no ni­čim ne­u­slo­vljen, iz­me­đu dve stra­ne u su­ko­bu, ko­je su kao ta­kve pre­po­zna­te od stra­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja. 

Is­ku­stvo Al­ži­ra u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma je me­đu­na­rod­no pri­zna­to. Ka­ko Al­žir i Sr­bi­ja mo­gu da sa­ra­đu­ju na tom pla­nu? 

Kao što vam je po­zna­to, Al­žir je bio na uda­ru ovog zla i sa njim se iz­bo­rio sam, u sve­op­štoj rav­no­du­šno­sti ostat­ka sve­ta, ne­pre­sta­no se ak­tiv­no za­la­žu­ći da me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci uka­že na kri­mi­nal­ni i me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter ove po­ja­ve kao i na po­tre­bu da se u bor­bi pro­tiv nje­ga sve ze­mlje za­jed­nič­ki mo­bi­li­šu. Sa­rad­nja na pla­nu bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma od­vi­ja se kroz raz­me­nu in­for­ma­ci­ja i pret­po­sta­vlja pri­me­nu de­lo­tvor­nih me­ra ka­ko bi pre­su­ši­li iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma i ka­ko bi se vo­di­la efi­ka­sna bor­ba pro­tiv kri­jum­ča­re­nja oruž­ja i nar­ko­ti­ka. 

Ali naš pri­stup je još da­le­ko­se­žni­ji. Ra­di­mo na to­me da ver­ski go­vor bu­de pri­me­ren, da pro­mo­vi­še­mo vred­no­sti mi­ra, to­le­ran­ci­je i me­đu­re­li­gij­skog i me­đu­kul­tur­nog raz­u­me­va­nja.

Že­le­li smo da sa sve­tom po­de­li­mo po­li­ti­ku na­ci­o­nal­nog po­mi­re­nja, ko­ju je pred­sed­nik Bu­te­fli­ka po­kre­nuo u Al­ži­ru. Na ini­ci­ja­ti­vu Al­ži­ra, Ge­ne­ral­na skup­šti­na Uje­di­nje­nih na­ci­ja usvo­ji­la je u de­cem­bru 2017. re­zo­lu­ci­ju ko­ja pro­mo­vi­še kon­cept „Ži­ve­ti za­jed­no u mi­ru”, a 16. maj usta­no­vi­la kao me­đu­na­rod­ni dan za­jed­nič­kog ži­vo­ta u mi­ru, ko­ji će se obe­le­ža­va­ti u či­ta­vom sve­tu i ko­ji će, na­da­mo se, do­pri­ne­ti da se lju­di me­đu­sob­no zbli­že u svoj svo­joj ra­zno­li­ko­sti: kul­tur­noj, et­nič­koj ili ver­skoj i da se pro­mo­vi­šu mir, bez­bed­nost i raz­voj. 

Ka­ko oce­nju­je­te spolj­no­po­li­tič­ke od­no­se Al­ži­ra i EU?

Na po­li­tič­kom pla­nu, Al­žir je pr­va me­đu ze­mlja­ma se­ver­ne Afri­ke ko­ja je u mar­tu 2016. sa EU utvr­di­la za­jed­nič­ke part­ner­ske pri­o­ri­te­te, u okvi­ru no­ve evrop­ske su­sed­ske po­li­ti­ke oko ko­jih se ar­ti­ku­li­še i gra­di nje­go­va sa­rad­nja sa uni­jom. Po­red to­ga, sa zva­nič­ni­ci­ma evrop­skih in­sti­tu­ci­ja vo­di­mo struk­tu­ri­ran di­ja­log na raz­ne te­me od za­jed­nič­kog in­te­re­sa. Ovaj stra­te­ški di­ja­log, ko­ji se pr­ven­stve­no vo­di o pi­ta­nji­ma re­gi­o­nal­ne bez­bed­no­sti, bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma i de­ra­di­ka­li­za­ci­je u okvi­ru sa­sta­na­ka na vi­so­kom ni­vou ko­ji­ma ko­pred­se­da­vam za­jed­no sa vi­so­kom pred­stav­ni­com EU za spolj­ne po­slo­ve i bez­bed­no­snu po­li­ti­ku, go­spo­đom Fe­de­ri­kom Mo­ge­ri­ni, pr­vi put je za­se­dao u Bri­se­lu ok­to­bra 2017. 

Ener­ge­ti­ka je ta­ko­đe stra­te­ški sek­tor u na­šim od­no­si­ma sa EU jer je Al­žir naj­ve­ći pro­iz­vo­đač pri­rod­nog ga­sa u Afri­ci i tre­ći naj­ve­ći snab­de­vač Evrop­ske uni­je pri­rod­nim ga­som, po­sle Ru­si­je i Nor­ve­ške. I za­to je bi­lo po­sve pri­rod­no da ma­ja 2015. do­ne­se­mo od­lu­ku o otva­ra­nju po­li­tič­kog di­ja­lo­ga na vi­so­kom ni­vou o ener­gi­ji i da se taj di­ja­log re­dov­no od­vi­ja.

Na­uč­na i teh­nič­ka sa­rad­nja kao i ve­ća raz­me­na iz­me­đu al­žir­skih i evrop­skih uni­ver­zi­te­ta obo­ga­će­na je ok­to­bra 2017. ka­da je Al­žir  pot­pi­sao pri­stup­ni in­stru­ment „Part­ner­stvu za is­tra­ži­va­nja i ino­va­ci­je na me­di­te­ran­skom pod­ruč­ju” (PRI­MA) i ta­ko po­stao pr­va arap­ska ze­mlja ko­ja se pri­dru­ži­la ovoj re­gi­o­nal­noj ini­ci­ja­ti­vi. 

Da li sma­tra­te da ener­ge­ti­ka po­sta­je no­va ključ­na kar­ta za ob­li­ko­va­nje bu­du­ćih po­li­tič­kih od­no­sa dr­ža­va na dve oba­le Me­di­te­ra­na?

Al­žir is­pu­nja­va svo­je oba­ve­ze u snab­de­va­nju po­je­di­nih evrop­skih ze­ma­lja ga­som. Ti od­no­si ni­su no­vi­jeg da­tu­ma i nor­mal­no se od­vi­ja­ju. Što se ti­če po­li­tič­kih od­no­sa, Al­žir ra­di, ka­ko na bi­la­te­ral­nom pla­nu, ta­ko i u okvi­ru ini­ci­ja­ti­ve 5+5, na ja­ča­nju ve­za iz­me­đu na­ro­da na dve oba­le Sre­do­ze­mlja da bi taj pro­stor, ko­ji je ina­če ko­lev­ka za­jed­nič­ke ci­vi­li­za­ci­je, po­stao pro­stor mi­ra, sta­bil­no­sti i za­jed­nič­kog pro­spe­ri­te­ta.