Od danas upis prvaka

Za­kon na­la­že osmo­let­ka­ma da upi­šu sve pr­va­ke ko­ji im te­ri­to­ri­jal­no pri­pa­da­ju, ali po­sto­je i iz­u­ze­ci ka­da ro­di­te­lji pi­šu zah­te­ve za pri­jem bu­du­ćeg đa­ka u ne­ku dru­gu ško­lu. Pr­vi ko­rak ko­ji ro­di­te­lji tre­ba da na­či­ne je da bu­du­ćeg uče­ni­ka od­ve­du na sve pred­vi­đe­ne si­ste­mat­ske pre­gle­de i oni pred­sta­vlja­ju pro­ce­nu zdrav­stve­nog sta­nja de­te­ta i nje­go­ve zre­lo­sti za upis u pr­vi raz­red. To pod­ra­zu­me­va pri­ba­vlja­nje po­tvr­da od oto­ri­no­la­rin­go­lo­ga, of­tal­mo­lo­ga, le­ka­ra fi­zi­ja­tra, lo­go­pe­da, sto­ma­to­lo­ga, ali la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za kr­vi i uri­na i pro­ve­ru vak­ci­nal­nog sta­tu­sa i vak­ci­na­ci­ju. Po­red tih do­ka­za o zdrav­stve­nom pre­gle­du de­te­ta, neo­p­hod­no je da na upis do­ne­su i nje­gov iz­vod iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih, uve­re­nje o po­ha­đa­nju pri­prem­nog pred­škol­skog pro­gra­ma, kao i do­kaz o pre­bi­va­li­štu ro­di­te­lja. 

Ka­da to pre­da, ro­di­telj do­bi­ja upit­nik u ko­ji kod ku­će upi­su­je osnov­ne po­dat­ke o de­te­tu i po­ro­dič­nom sta­nju, kao i od­go­vo­re na pi­ta­nja ti­pa da li že­li da đak osta­je u pro­du­že­nom bo­rav­ku. 

Isto­vre­me­no mu u ško­li za­ka­zu­ju ter­min za te­sti­ra­nje bu­du­ćeg pr­va­ka kod škol­skog pe­da­go­ga ili psi­ho­lo­ga, ko­ji pro­ce­nju­ju de­te­to­vu zre­lost, od­no­sno da li je ono sprem­no da kre­ne u ško­lu. To ni­ka­ko ni­je, ka­ko po­ne­ko po­gre­šno shva­ta, sa­mo pro­ve­ra in­te­li­gen­ci­je de­te­ta, već je i pro­ce­na da li je ono spo­sob­no da mir­no se­di na ča­su i odvo­ji se od po­ro­di­ce. Pi­ta­nja ko­ja će struč­nja­ci da po­sta­ve de­ci su taj­na, a na ni­vou re­pu­bli­ke po­sto­je dve vr­ste te­sto­va, op­šir­ni­ja i sa­že­ti­ja va­ri­jan­ta. Te­sti­ra­njem se utvr­đu­ju tri vr­ste zre­lo­sti bu­du­ćih đa­ka. 

Pr­va je emo­tiv­na zre­lost, ko­ja go­vo­ri ko­li­ko je de­te sa­mo­stal­no i sprem­no da bu­de odvo­je­no od po­ro­di­ce ka­ko bi po­ha­đa­lo na­sta­vu i ko­li­ko je zre­lo da pri­hva­ti da ima oba­ve­ze. Struč­nja­ci tvr­de da na to uti­če vas­pi­ta­nje, i to naj­vi­še go­di­nu da­na pred upis, ka­da se ro­di­te­lji­ma pre­po­ru­ču­je da pred­škol­ci­ma za­da­ju ma­nje oba­ve­ze, kao što su spre­ma­nje svog kre­ve­ta, sa­mo­stal­no obla­če­nje i obu­va­nje. Škol­ski struč­nja­ci za­tim pro­ce­nju­ju ta­ko­zva­nu so­ci­jal­nu zre­lost, od­no­sno ko­li­ko je de­te sprem­no da pri­hva­ti od­re­đe­ni na­čin po­na­ša­nja ko­ji se pod­ra­zu­me­va u ško­li, bu­de di­sci­pli­no­va­no i mir­no se­di na ča­su, stu­pa u kon­takt s do­tad ne­po­zna­tim lju­di­ma i sti­če pri­ja­telj­stva sa svo­jim vr­šnja­ci­ma. 

Ta­ko­đe je va­žno da de­te ima usvo­je­nu na­vi­ku da se kul­tur­no ja­vi i za­hva­li. Tre­ći deo te­sti­ra­nja je in­te­lek­tu­al­na zre­lost ko­ja go­vo­ri da li je de­te u mo­guć­no­sti da stek­ne no­va zna­nja i na ko­ji na­čin. To ne zna­či da bi tre­ba­lo da zna sve što će uči­ti u ško­li, već se gle­da na ko­ji na­čin opa­ža stva­ri u oko­li­ni, ka­ko raz­mi­šlja, da li lo­gič­no re­zo­nu­je, ka­ko go­vo­ri i ima li raz­vi­je­nu ma­štu. Pri­mer utvr­đi­va­nja ove zre­lo­sti kroz igru je da psi­ho­log po­nu­di de­te­tu ne­ko­li­ko pred­me­ta i pi­ta ga ko­ji je od njih ve­ći, a ko­ji ma­nji. Ro­di­te­lji od­mah po te­sti­ra­nju bi­va­ju oba­ve­šte­ni da li je nji­ho­vo de­te pro­šlo pro­ce­nu struč­nja­ka, od­no­sno da li je upi­sa­no u ško­lu. Za­tim ih oba­ve­šta­va­ju i o sve­ča­nom pri­je­mu bu­du­ćih pr­va­ka, ko­ji se or­ga­ni­zu­je dan-dva pred po­če­tak škol­ske go­di­ne.