Од данас упис првака

За­кон на­ла­же осмо­лет­ка­ма да упи­шу све пр­ва­ке ко­ји им те­ри­то­ри­јал­но при­па­да­ју, али по­сто­је и из­у­зе­ци ка­да ро­ди­те­љи пи­шу зах­те­ве за при­јем бу­ду­ћег ђа­ка у не­ку дру­гу шко­лу. Пр­ви ко­рак ко­ји ро­ди­те­љи тре­ба да на­чи­не је да бу­ду­ћег уче­ни­ка од­ве­ду на све пред­ви­ђе­не си­сте­мат­ске пре­гле­де и они пред­ста­вља­ју про­це­ну здрав­стве­ног ста­ња де­те­та и ње­го­ве зре­ло­сти за упис у пр­ви раз­ред. То под­ра­зу­ме­ва при­ба­вља­ње по­твр­да од ото­ри­но­ла­рин­го­ло­га, оф­тал­мо­ло­га, ле­ка­ра фи­зи­ја­тра, ло­го­пе­да, сто­ма­то­ло­га, али ла­бо­ра­то­риј­ских ана­ли­за кр­ви и ури­на и про­ве­ру вак­ци­нал­ног ста­ту­са и вак­ци­на­ци­ју. По­ред тих до­ка­за о здрав­стве­ном пре­гле­ду де­те­та, нео­п­ход­но је да на упис до­не­су и ње­гов из­вод из ма­тич­не књи­ге ро­ђе­них, уве­ре­ње о по­ха­ђа­њу при­прем­ног пред­школ­ског про­гра­ма, као и до­каз о пре­би­ва­ли­шту ро­ди­те­ља. 

Ка­да то пре­да, ро­ди­тељ до­би­ја упит­ник у ко­ји код ку­ће упи­су­је основ­не по­дат­ке о де­те­ту и по­ро­дич­ном ста­њу, као и од­го­во­ре на пи­та­ња ти­па да ли же­ли да ђак оста­је у про­ду­же­ном бо­рав­ку. 

Исто­вре­ме­но му у шко­ли за­ка­зу­ју тер­мин за те­сти­ра­ње бу­ду­ћег пр­ва­ка код школ­ског пе­да­го­га или пси­хо­ло­га, ко­ји про­це­њу­ју де­те­то­ву зре­лост, од­но­сно да ли је оно спрем­но да кре­не у шко­лу. То ни­ка­ко ни­је, ка­ко по­не­ко по­гре­шно схва­та, са­мо про­ве­ра ин­те­ли­ген­ци­је де­те­та, већ је и про­це­на да ли је оно спо­соб­но да мир­но се­ди на ча­су и одво­ји се од по­ро­ди­це. Пи­та­ња ко­ја ће струч­ња­ци да по­ста­ве де­ци су тај­на, а на ни­воу ре­пу­бли­ке по­сто­је две вр­сте те­сто­ва, оп­шир­ни­ја и са­же­ти­ја ва­ри­јан­та. Те­сти­ра­њем се утвр­ђу­ју три вр­сте зре­ло­сти бу­ду­ћих ђа­ка. 

Пр­ва је емо­тив­на зре­лост, ко­ја го­во­ри ко­ли­ко је де­те са­мо­стал­но и спрем­но да бу­де одво­је­но од по­ро­ди­це ка­ко би по­ха­ђа­ло на­ста­ву и ко­ли­ко је зре­ло да при­хва­ти да има оба­ве­зе. Струч­ња­ци твр­де да на то ути­че вас­пи­та­ње, и то нај­ви­ше го­ди­ну да­на пред упис, ка­да се ро­ди­те­љи­ма пре­по­ру­чу­је да пред­школ­ци­ма за­да­ју ма­ње оба­ве­зе, као што су спре­ма­ње свог кре­ве­та, са­мо­стал­но обла­че­ње и обу­ва­ње. Школ­ски струч­ња­ци за­тим про­це­њу­ју та­ко­зва­ну со­ци­јал­ну зре­лост, од­но­сно ко­ли­ко је де­те спрем­но да при­хва­ти од­ре­ђе­ни на­чин по­на­ша­ња ко­ји се под­ра­зу­ме­ва у шко­ли, бу­де ди­сци­пли­но­ва­но и мир­но се­ди на ча­су, сту­па у кон­такт с до­тад не­по­зна­тим љу­ди­ма и сти­че при­ја­тељ­ства са сво­јим вр­шња­ци­ма. 

Та­ко­ђе је ва­жно да де­те има усво­је­ну на­ви­ку да се кул­тур­но ја­ви и за­хва­ли. Тре­ћи део те­сти­ра­ња је ин­те­лек­ту­ал­на зре­лост ко­ја го­во­ри да ли је де­те у мо­гућ­но­сти да стек­не но­ва зна­ња и на ко­ји на­чин. То не зна­чи да би тре­ба­ло да зна све што ће учи­ти у шко­ли, већ се гле­да на ко­ји на­чин опа­жа ства­ри у око­ли­ни, ка­ко раз­ми­шља, да ли ло­гич­но ре­зо­ну­је, ка­ко го­во­ри и има ли раз­ви­је­ну ма­шту. При­мер утвр­ђи­ва­ња ове зре­ло­сти кроз игру је да пси­хо­лог по­ну­ди де­те­ту не­ко­ли­ко пред­ме­та и пи­та га ко­ји је од њих ве­ћи, а ко­ји ма­њи. Ро­ди­те­љи од­мах по те­сти­ра­њу би­ва­ју оба­ве­ште­ни да ли је њи­хо­во де­те про­шло про­це­ну струч­ња­ка, од­но­сно да ли је упи­са­но у шко­лу. За­тим их оба­ве­шта­ва­ју и о све­ча­ном при­је­му бу­ду­ћих пр­ва­ка, ко­ји се ор­га­ни­зу­је дан-два пред по­че­так школ­ске го­ди­не.