Pad kineske svemirske stanice
Možda će u trenutku dok čitate ovaj tekst kineska svemirska stanica „Tiangong-1” pasti na Zemlju. Prirodno je i da se odmah potom zapitate – kolika je šansa da ovaj svemirski deo imovine Narodne Republike Kine padne baš u vaše dvorište ili na krov vašeg automobila?
S obzirom na to kolika je površina Zemlje, verovatnoća da vas ili bilo koga drugog pogodi deo kineske stanice je zaista mala, gotovo zanemarljiva. Međutim, ona ipak postoji. Možda to čudi, ali još uvek nije moguće odrediti gde će se kineska stanica tačno srušiti. Mesto pada će se pouzdano znati tek nekoliko sati pre njenog konačnog survavanja ka tlu.
U opticaju su veliki i gusto naseljeni gradovi, poput Njujorka, Barselone, Pekinga, Čikaga, Istanbula, Rima i Toronta. Druge projekcije ukazuju da su u opasnosti i Milvoki, Firenca, Soči, gradovi u Argentini, Rusiji, Novom Zelandu.
Na sudbinu stanice, naime, utiče tako veliki broj promenljivih faktora, kao što je gustina atmosfere, da je greška bilo koje procene još uvek ogromna. Napuštena stanica kruži oko planete na visini od oko 200 kilometara i već dugo se posmatra čitavom flotom teleskopa sa Zemlje i snima se radarima.
Zapravo, još uvek se ne zna ni tačno vreme pada. Prema poslednjim proračunima, pad kineske stanice bi mogao desiti u periodu od 31. marta do 2. aprila, iako su eksperti prvobitno mislili da će se to dogoditi od 30. marta do 6. aprila. No, nakon više nedelja iščekivanja, stanica je sada sišla dovoljno nisko da su dobijene prve pouzdanije procene, o čemu su odmah izvestili astronomski portali, a potom i globalni mediji.
Stanica čiji naziv „Tiangong na kineskom znači „nebeska palata” lansirana je 2011. godine. Njena namena je bila jednokratna – da posluži za raznovrsna testiranja i treninge, kao i da se stanica nakon upotrebe napusti i vidi kako izgleda njen pad na Zemlju. Van kontrole je od septembra 2016. godine.
Za razliku od Međunarodne svemirske stanice (ISS), koja se sastoji od brojnih modula i nastanjena je čitavom posadom međunarodnog tima astronoma koji mesecima žive u orbiti, kineska stanica je mali objekat dužine 10 metara i mase od 8,5 tona. Uprkos inspirativnom imenu, neosnovano ju je zaista porediti s palatom, pošto je više nalik na kamp kućicu.
Stanica se već jednom „srušila” na Zemlju – to se događa u dramatičnom finalu inače odličnog filma Alfonsa Kuarona „Gravitacija” iz 2013. godine, kada Sandra Bulok na njoj nalazi poslednje utočište pre pada na Zemlju. No, u filmu je stanica, isključivo iz dramaturških razloga, prikazana daleko većom nego što jeste u stvarnosti.
U svakom slučaju, kako bude gubila visinu, stanica će biti u kontaktu sa sve gušćim slojevima atmosfere i postepeno će sagoreti i dezintegrisati se. Procenjuje se da će do tla stići samo od 20 do 40 odsto njene mase, odnosno oko tri tone. Najverovatnije je da će ovaj ostatak završiti negde u okeanima i morima koji prekrivaju najveći deo površine planete.
NASA raketa se vratila kao konzerva
Tokom istorije svemirskih istraživanja, zabeležen je samo jedan slučaj da je čovek pogođen nekim komadom svemirskog arsenala koji je pao nazad na Zemlju. Naime, Loti Vilijams iz Oklahome u SAD je u januaru 1997. šetala parkom kad ju je pogodio komadić bustera NASA rakete „Delta 2” dimenzija limenke gaziranog pića. Gospođa Vilijams je prošla bez ikakvih ozleda, a nakon kraće analize, NASA je prihvatila da je zaista reč o delu njihove rakete.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
