Пад кинеске свемирске станице
Можда ће у тренутку док читате овај текст кинеска свемирска станица „Тиангонг-1” пасти на Земљу. Природно је и да се одмах потом запитате – колика је шанса да овај свемирски део имовине Народне Републике Кине падне баш у ваше двориште или на кров вашег аутомобила?
С обзиром на то колика је површина Земље, вероватноћа да вас или било кога другог погоди део кинеске станице је заиста мала, готово занемарљива. Међутим, она ипак постоји. Можда то чуди, али још увек није могуће одредити где ће се кинеска станица тачно срушити. Место пада ће се поуздано знати тек неколико сати пре њеног коначног сурвавања ка тлу.
У оптицају су велики и густо насељени градови, попут Њујорка, Барселоне, Пекинга, Чикага, Истанбула, Рима и Торонта. Друге пројекције указују да су у опасности и Милвоки, Фиренца, Сочи, градови у Аргентини, Русији, Новом Зеланду.
На судбину станице, наиме, утиче тако велики број променљивих фактора, као што је густина атмосфере, да је грешка било које процене још увек огромна. Напуштена станица кружи око планете на висини од око 200 километара и већ дуго се посматра читавом флотом телескопа са Земље и снима се радарима.
Заправо, још увек се не зна ни тачно време пада. Према последњим прорачунима, пад кинеске станице би могао десити у периоду од 31. марта до 2. априла, иако су експерти првобитно мислили да ће се то догодити од 30. марта до 6. априла. Но, након више недеља ишчекивања, станица је сада сишла довољно ниско да су добијене прве поузданије процене, о чему су одмах известили астрономски портали, а потом и глобални медији.
Станица чији назив „Тиангонг на кинеском значи „небеска палата” лансирана је 2011. године. Њена намена је била једнократна – да послужи за разноврсна тестирања и тренинге, као и да се станица након употребе напусти и види како изгледа њен пад на Земљу. Ван контроле је од септембра 2016. године.
За разлику од Међународне свемирске станице (ISS), која се састоји од бројних модула и настањена је читавом посадом међународног тима астронома који месецима живе у орбити, кинеска станица је мали објекат дужине 10 метара и масе од 8,5 тона. Упркос инспиративном имену, неосновано ју је заиста поредити с палатом, пошто је више налик на камп кућицу.
Станица се већ једном „срушила” на Земљу – то се догађа у драматичном финалу иначе одличног филма Алфонса Куарона „Гравитација” из 2013. године, када Сандра Булок на њој налази последње уточиште пре пада на Земљу. Но, у филму је станица, искључиво из драматуршких разлога, приказана далеко већом него што јесте у стварности.
У сваком случају, како буде губила висину, станица ће бити у контакту са све гушћим слојевима атмосфере и постепено ће сагорети и дезинтегрисати се. Процењује се да ће до тла стићи само од 20 до 40 одсто њене масе, односно око три тоне. Највероватније је да ће овај остатак завршити негде у океанима и морима који прекривају највећи део површине планете.
НАСА ракета се вратила као конзерва
Током историје свемирских истраживања, забележен је само један случај да је човек погођен неким комадом свемирског арсенала који је пао назад на Земљу. Наиме, Лоти Вилијамс из Оклахоме у САД је у јануару 1997. шетала парком кад ју је погодио комадић бустера НАСА ракете „Делта 2” димензија лименке газираног пића. Госпођа Вилијамс је прошла без икаквих озледа, а након краће анализе, НАСА је прихватила да је заиста реч о делу њихове ракете.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
