Prva srpska „Igra dronova”
Piloti, spremni? Start je za pet sekundi, oglasio se jedan od sudija. Umesto odgovora, takmičari su natukli futurističke naočare i latili se džojpeda. Kad je dat znak, trka je počela: minijaturne bespilotne letelice su se vinule u vazduh i provlačile se kroz obruče i tunele na postavljenoj stazi.
Tako je juče izgledao „Game of Drones” – u slobodnom prevodu „igra dronova” – odnosno manifestacija u organizaciji nekoliko udruženja i klubova čiji se članovi interesuju za upravljanje ovim bespilotnim letelicama. S namerom da predstave svoj hobi, oni su na jedan dan pretvorili beogradski „Dorćol plac” u poprište svojevrsnog aero-mitinga u zatvorenom prostoru. Centralni događaj je bilo nadmetanje dronova u kojem je učestvovalo nekoliko desetina takmičara svih uzrasta – od dece do sredovečnih ljudi. Oni su se nadmetali u klasi „tajni vup”, što znači da su upravljali najmanjim modelima letelica.
Kako je objasnio Andrej Srećković, predsednik Udruženja „Iks droners”, težina ovih dronova koji staju na dlan ne prelazi 30 grama i za njih nisu potrebne letačke dozvole. Specifičnost je u tome što su se piloti takmičili u letenju „iz prvog lica”, što znači da su dronovima upravljali noseći specijalne naočare koje su im omogućavale da im sve vreme pred očima bude snimak kamere s letelica. I publika je na video-bimu mogla da uživa u svakom kadru.
„Svaki dron je opremljen kamerom i video-linkom kojim se u realnom vremenu prenosi let koji pilot posmatra. Ovo je najmanja klasa, ali postoje vrlo ozbiljne klase u kategorijama od tri do pet inča, što su oznake za veličinu odnosno prečnik propelera na dronovima”, objasnio je Srećković.
Još jedan kuriozitet je to što su letelice koje su se juče takmičile mahom ručne izrade. To znači da su učesnici nadmetanja ne samo piloti – već i svojevrsni modelari.
„Ovi najmanji dronovi su bukvalno prepravljene dečje igračke. Ne morate da budete bogati da biste napravili dobar i brz dron. Oni su tehnički dosta složeni, ali nije uopšte nemoguće da ih napraviš”, ističe Srećković.
U jednoj trci istovremeno su učestvovala trojica takmičara. Njihov zadatak je bio da za minut i po obiđu što više krugova na stazi na kojoj ih vrebaju tri vrste prepreka. Osim što moraju da proture letelice kroz kapije (okrugle i četvrtaste obruče) i tunele, sačinjene od više spojenih obruča, potrebno je i da zaobilaze „zastavice” odnosno uspravne šipke. Ko udari u prepreku, ili je promaši, mora da se vrati i savlada je u narednom pokušaju. Za najsloženiji manevar je rezervisana sredina staze, gde su postavljene četiri kapije – dve gornje i dve donje. Na tom mestu, takmičari moraju najpre da proteraju dron kroz obe donje kapije, a potom da izvedu „osmicu” oko zastavice i u povratku prođu kroz obe gornje kapije. Ne čudi onda da Igor Kaufman, jedan od učesnika i organizatora, kaže da je ova staza poprilično komplikovana, iako je „dvodimenzionalna”.
„To znači da dronovi u toku leta više idu u širinu, odnosno levo-desno, nego što se kreću gore-dole. Postoje i trodimenzionalne staze, kod kojih su kapije postavljene i dosta visoko i prilično nisko, pa se znatno menja visinska razlika letelice u toku trke”, ističe on.
Za najmlađe posetioce bila je namenjena manja staza s kapijama kao i simulator na kojem su mogli da se oprobaju u virtuelnom upravljanju dronom – veštinom koja se, prema rečima Andreja Srećkovića, u mnogim zemljama smatra sportom. I to najbržerastućim sportom u istoriji čovečanstva, o čemu svedoči podatak da se, prema američkim statistikama, dnevno proda 60.000 dronova. Kako je krenulo, možda nije daleko dan kada ćemo neke od učesnika „Igre dronova” gledati i na Olimpijskim igrama.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
