„Merenje” gledanosti metodom zvanom samoreklamiranje

„Sinoć je uz naš program bilo milion gledalaca” ili „serija rekordne gledanosti” ili „bili smo najgledaniji” samo su neke od rečenica kojima se rado hvale naše televizije ili njihovi autori i voditelji... Jak vetar u leđa TV zvezdama daju tabloidi, a posebno portali koji veliki deo svog prostora posvećuju (možda bi tačnije bilo da se kaže – popunjavaju) prepričavanjem različitih, posebno jutarnjih  emisija uz senzacionalističke naslove: „Voditeljka pokazala duge noge” ili „Gost isprozivao poznatu voditeljku...”

Time se stvara utisak da su jutarnji programi daleko najgledaniji deo TV programa, tim pre što menadžmenti televizija ulažu znatna sredstva u ovaj segment. Tako su transferi Jovane Joksimović i Srđana Predojevića sa Pinka na Prvu televiziju ili ugovor kojim je Žika Nikolić postao deo tima  Pinka posle četrdeset godina rada na RTS-u postali senzacija koja je danima bila jedna od glavnih tema u medijima, a ovi voditelji gosti brojnih emisija. Slično je bilo i sa angažmanom portparolke Hitne pomoći doktorke Nade Macure, koja je zajedno sa psihijatrom i bivšim ambasadorom Jovanom Marićem, postala domaćin vikend izdanja jutarnjeg programa TV Hepi.

Borba za gledanost ni u svetu nije nova disciplina a zapravo je, pre svega, namenjena marketinškim agencijama koje na taj način odlučuju gde će plasirati reklame, što je za televizije važan izvor finansiranja.

Još se pamti da je u svetu iskrcavanje na Mesec 1969. pratilo oko 530 miliona gledalaca, a utakmicu u kriketu na Svetskom kupu  između Indije i Pakistana 2011. godine oko milijardu. Tradicionalno ogromnu gledanost imaju prenosi susreta na Super bolu, dodela Oskara, olimpijade  i Evrosong koji u proseku prati oko 600 miliona gledalaca. U istoriji televizije u svetu ostaće zapamćen podatak da je božićno izdanje serije „Mućke” 1983. godine  gledalo 125 miliona ljudi a prenos ceremonije venčanja Čarlsa i Dajane 28 miliona.

Mnogi se pitaju kako to da u toku istog dana nekoliko  televizija za sebe tvrdi da su najgledanije? U okviru merenja gledanosti uzimaju se u obzir različite starosne grupe, različiti delovi Srbije i različiti termini i tako od tih podataka svako naglasi onaj deo u kojem je postigao najbolji rezultat...

Uzorak za merenje gledanosti je ukupan broj stanovnika starijih od četiri godine koji u kući imaju televizor. Kada se za neku emisiju kaže da je imala preko 600.000 gledalaca i AMR od 15 odsto i šer 30, prva cifra znači da je 15 odsto osoba starijih od četiri godine pratilo  taj  program šer je postotak svih, u tom terminu, uključenih televizora. Kako se dolazi do tih podataka? Artur Nilsen, američki biznismen i inženjer elektronike od 1942. istraživao je slušanost radio programa a onda je to primenio na novi medij, televiziju i razvio Nilsonov piplmetar. I danas na pet kontinenata firma ABG „Nilsen” meri gledanost na osnovu piplmetara koji su ugrađeni u televizore u reprezentativnom broju domaćinstava. Uređaj meri šta neki član domaćinstva u kom  trenutku gleda i uz poznate parametre o njegovom polu i starosti, istraživanjem su zasebno obuhvaćena urbana ili ruralna područja, Beograd, centralna Srbija, zapadna Srbija...

Šta pokazuju, primera radi, prošlonedeljni rezultati gledanosti?

Za početak, da rijaliti programi nisu ni približno u vrhu gledanosti kako bi se moglo zaključiti po naslovnim stranama tabloida i „šarene” štampe...

Ovdašnji gledaoci vole „Slagalicu”, „Dnevnik”, domaće igrane serije, vesti, „Beogradsku hroniku”, „Ovo je Srbija”, „Znanje imanje”... U nedelju je serija „Nemanjići” bila ubedljivo „broj 1” na listi gledanosti televizija sa nacionalnom frekvencijom, a radnim danima visoko je pozicionirana repriza serije „Na putu za Montevideo” i serija Prve televizije „Istine i laži”....

Začudo, jutarnji programi često nisu među prvih dvadeset najgledanijih  emisija  u danu. Ali, svakako, njihov uticaj je velik jer se bave najaktuelnijim temama i pozivaju u studio relevantne sagovornike, a  najzanimljiviji delovi tih razgovora se kasnije nađu u informativnim emisijama ili ih prenosi štampa i društvene mreže.