Većina akademaca u Srbiji sama plaća školovanje
Studenti u Beogradu decenijama obeležavaju 4. april kao svoj dan, u znak sećanja na velike studentske demonstracije 1936. godine, uperene protiv tadašnjeg evropskog fašizma. Tog 4. aprila u neredima je ubijen student prava Žarko Marinović i taj događaj među studentima najvećeg univerziteta u zemlji uvek je doživljavan i kao povod za podsećanje kakav je položaj studenata danas.
Predsednik Saveza studenata Beograda, ujedno i prorektor Univerziteta u Beogradu, Borijan Soković, student Tehnološko-metalurškog fakulteta, kaže da se današnje generacije akademaca suočavaju s nedostatkom smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima, da nekoliko fakulteta ima problema zbog veoma skučenog prostora za nastavu, a da studenti danas, s obzirom na uslove u kojima studiraju i na nedostatak laboratorijske i druge opreme, postižu zavidne uspehe i na međunarodnim takmičenjima i tokom samih studija.
Soković ne zna koliko je prosečno trajanje studiranja na Univerzitetu u Beogradu, mada je poznato da se taj prosek smanjuje. S obzirom na nivo opterećenja nastavom, nije ni realno, kaže, da studenti do diplome dolaze u redovnom roku.
I zaista, prema nekim nalazima, od onih koji pripadaju prvoj „bolonjskoj generaciji” studenata u Srbiji (upisani 2005), u predviđenom roku diplomiralo je samo 14 odsto. Soković kaže da Univerzitet u Beogradu nije rešio ni problem studenata upisanih pre „bolonje” koji još nisu diplomirali, ali neka saznanja govore o tome da današnje generacije ipak studiraju kraće.
Ali i češće. U Srbiji ih je sa indeksom više od 250.000, i to imajući u vidu sva tri stepena studija. Najviše ih je na državnim univerzitetima, oko 190.000, zatim na državnim visokim školama – oko 40.000, dok ih je na privatnim univerzitetima i visokim školama ukupno oko 32.000.
Zanimljiv je i podatak da od ukupnog broja studenata tri petine spadaju u samofinansirajuće, što znači da je, za razliku od prošlih decenija, brigu o finansiranju visokoškolaca država većinom prepustila individualnim aranžmanima.
Vredi zabeležiti i to da u Srbiji ima više studentkinja nego studenata (odnos 56 prema 44 odsto), s tim što je među onima koji su na budžetu ta razlika još izraženija. To bi trebalo da znači da su pripadnice lepšeg pola i zainteresovanije za studiranje i bolji studenti.
Statistički podaci govore i o naglašenoj orijentaciji ovdašnjih visokoškolaca, kad je o područjima obrazovanja reč, na društvene nauke, pravo, administraciju, poslovanje, pa i informisanje, što utiče i na relativno veliki broj onih sa šestim i sedmim stepenom stručne spreme na spiskovima nezaposlenih. Ukupno ih je oko 90.000 ili oko petnaest odsto od ukupnog broja nezaposlenih, ali ova područja obrazovanja nisu samo rezultat interesovanja mladih akademaca, nego i najčešći deo ponude univerziteta koji se prilikom osnivanja novih studijskih programa često rukovode komercijalnim interesima. Što će reći – mogućnostima lake zarade preko studentskih uplata i minimalnih ulaganja samih osnivača u visokoškolske ustanove.
Međutim, studente malo ko konsultuje u vezi sa otvaranjem novih fakulteta i studijskih programa. Danilo Potparić, generalni sekretar Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, kaže tim povodom da „nas institucije zadužene za visoko obrazovanje ne prepoznaju kao ravnopravnog partnera, pa onda i nismo u mogućnosti da na pravi način učestvujemo u donošenju svih važnih odluka koje se tiču kvaliteta studiranja”.
Potparić pominje i studentski standard, koji „nije na baš zavidnom nivou”.
– Mnoge naše kolege moraju da traže zaposlenje kako bi mogle da nastave školovanje, i baš na tom polju nema dovoljno razumevanja fakulteta – kaže Potparić, a ove njegove reči samo su jedna od ilustracija poznate istine da su studenti uvek bili raspoloženi kritički prema zbivanjima u društvu i na samom univerzitetu. Pa i nosioci promena.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
