Fauna – slatkovodne ribe

Štuka – Esox lucius L.

Prepoznatljive su po valjkastom obliku tela, sa leđnim perajem postavljenim daleko nazad, blizu repne drške. Glava ima snažne vilice, pune oštrih zuba, koji su različiti po izgledu u zavisnosti od položaja. Naseljavaju stajaće i sporotekuće slatke vode Evroazije i Severne Amerike. Štuke su grabljive ribe i smatraju se najboljim lovcima iz zasede. Izduženo telo štuke, pokriveno sitnom krljušti, prava je mišićna opruga, koja omogućava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak, maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako impozantne i ne prelaze 60 km/č. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Štuka se mresti prva među ribama, već krajem zime, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16.000–75.000 komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja, traje 10–15 dana. Dugovečne su vrste, žive i do 40 godina.

Veslonos – Polyodon spathula (W.)

Riba veslonos prirodno je rasprostranjena u SAD, u basenu reke Misisipi, uključujući reke Misuri i Ohajo i njihove pritoke. Naseljava reke koje sporo teku i obično se nalazi na dubinama većim od 1,5 metara. U evropske reke je dospela ne tako davno iz uzgajališta koja su se akcidentno izlila. Naraste do dužine od 2,2 m i dostiže težinu od oko 90 kg, a životni vek joj je oko 55 godina. Polnu zrelost ženke dostižu u devetoj, a mužjaci u šestoj godini života. Karakteristična je po izraštaju na gornjoj vilici koji liči na građevinsku alatku, pa je mnogi tako i zovu – mistrija. Hrani se planktonom. Odrasli primerci nemaju zube. Cenjena je zbog ukusnog mesa i ikre od koje se pravi kavijar. Srodna je sa našim jesetarskim vrstama (Acipenseriformes). Kao i jesetre, veslonosi imaju hrskavičav skelet, telo je glatko i bez krljušti, a na usnama imaju četiri brčića.

Stručna saradnja: Dubravka Mićković, kustos
Prirodnjački muzej u Beogradu

Umetnička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar