Počinje procena vrednosti srpskih banja

Kako bi se rešio dugogodišnji problem privatizacije i razvoja banjskog turizma u Srbiji, formirana je, objašnjava Ljajić, radna grupa u vladi koja će uraditi procenu vrednosti banja, a zatim i mogućnost pronalaženja strateškog partnera za njih.

„Moramo ove godine da imamo rezultat jer to je resurs koji je apsolutno neiskorišćen. Svakog vikenda od četiri do pet hiljada naših ljudi ide u Mađarske, Slovenačke banje, iako značajan deo naših banja pruža bolje uslove i ima bolje reference”, ocenjuje Ljajić.

Godinama država vodi bitku oko „rekonstrukcije banja”, desetine su zapuštene i u njih se nije ozbiljno ulagalo decenijama zbog dugih sporova oko pitanja imovine, dok zemlje u okruženju, ističe Ljajić, kroz privatizaciju ili javno-privatno partnerstvo ulažu značajna sredstva u banjski turizam.

Podseća da su vođeni sudski sporovi u kojima je Fond PIO polagao pravo na većinu banja, da je dobio 10, a još 16 slučajeva se nalazi u sudovima.

„To je do sada bio glavni razlog zašto stvar s banjama tapka praktično u mestu. Drugi razlog je zadržavanje statusa kvo od strane sindikata. Ljudi u Srbiji se plaše svake promene jer onaj ko tamo radi, plaši se da će ostati bez posla ako dođe novi vlasnik, a rukovodstvu banja odgovara ovakvo stanje jer upravljaju državnim banjama pa ako se promeni vlasnik, verovatno će doći i novi menadžment”, kaže Ljajić.

Zbog svega toga, objašnjava ministar, niko nije hteo da ulazi u eventualni problem promene vlasničke strukture tih banja.

„Banjama su potrebne nove investicije i mora se ići u susret savremenim zahtevima turista, posebno inostranim. Zato smo pokrenuli akciju ne samo privatizacije i prodaje, nego hoćemo da stvorimo mogućnost javno-privatnog partnerstva s privatnim investitorima kako bi zajedno ulagali”, objašnjava Ljajić.

Kada je reč o privatizaciji banja u Srbiji, postoji dogovor da se svaka banja tretira posebno jer je njihov pravni status i stanje različito, te da ima zainteresovanih, izjavio je pre nekoliko meseci Rasim Ljajić.

„Imate banje koje ne možete prodati za dva dinara, a ima banja u odličnom stanju, tu bismo tražili solidne novce. Negde ćemo tražiti strateško partnerstvo”, rekao je tada Ljajić.

Kako je naveo, Mataruška i Bogutovačka banja „idu u paketu”, dok se za Bujanovačku i Kuršumlijsku traže posebna rešenja.

Slovaci su bili zainteresovani za kupovinu Mataruške i Bogutovačke banje.

Navodeći da zna da se većina radnika u banjama i medicinskim centrima u vlasništvu države protivi privatizaciji, Ljajić navodi da status kvo može da dovede do toga da banje propadnu.