Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почиње процена вредности српских бања

Како би се решио дугогодишњи проблем приватизације и развоја бањског туризма у Србији, формирана је радна група у влади која ће урадити процену вредности бања, а затим и могућност проналажења стратешког партнера за њих
Почиње процена вредности српских бања
Бања Ковиљача (Фото Ж. Јовановић)

Сваког викенда од четири до пет хиљада грађана Србије одлази у бањска лечилишта у суседне земље, пре свега у Мађарску и Словенију, док у нашој земљи због нерешених имовинскоправних односа многе бање годинама пропадају.

Нерешени власнички односи, било да је власник спорних бања Фонд ПИО, држава или нека друга институција, а с друге стране интереси синдиката и руководства бања, два су основна разлога зашто се српске бање споро приватизују, каже за Танјуг министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Како би се решио дугогодишњи проблем приватизације и развоја бањског туризма у Србији, формирана је, објашњава Љајић, радна група у влади која ће урадити процену вредности бања, а затим и могућност проналажења стратешког партнера за њих.

„Морамо ове године да имамо резултат јер то је ресурс који је апсолутно неискоришћен. Сваког викенда од четири до пет хиљада наших људи иде у Мађарске, Словеначке бање, иако значајан део наших бања пружа боље услове и има боље референце”, оцењује Љајић.

Годинама држава води битку око „реконструкције бања”, десетине су запуштене и у њих се није озбиљно улагало деценијама због дугих спорова око питања имовине, док земље у окружењу, истиче Љајић, кроз приватизацију или јавно-приватно партнерство улажу значајна средства у бањски туризам.

Подсећа да су вођени судски спорови у којима је Фонд ПИО полагао право на већину бања, да је добио 10, а још 16 случајева се налази у судовима.

„То је до сада био главни разлог зашто ствар с бањама тапка практично у месту. Други разлог је задржавање статуса кво од стране синдиката. Људи у Србији се плаше сваке промене јер онај ко тамо ради, плаши се да ће остати без посла ако дође нови власник, а руководству бања одговара овакво стање јер управљају државним бањама па ако се промени власник, вероватно ће доћи и нови менаџмент”, каже Љајић.

Због свега тога, објашњава министар, нико није хтео да улази у евентуални проблем промене власничке структуре тих бања.

„Бањама су потребне нове инвестиције и мора се ићи у сусрет савременим захтевима туриста, посебно иностраним. Зато смо покренули акцију не само приватизације и продаје, него хоћемо да створимо могућност јавно-приватног партнерства с приватним инвеститорима како би заједно улагали”, објашњава Љајић.

Када је реч о приватизацији бања у Србији, постоји договор да се свака бања третира посебно јер је њихов правни статус и стање различито, те да има заинтересованих, изјавио је пре неколико месеци Расим Љајић.

„Имате бање које не можете продати за два динара, а има бања у одличном стању, ту бисмо тражили солидне новце. Негде ћемо тражити стратешко партнерство”, рекао је тада Љајић.

Како је навео, Матарушка и Богутовачка бања „иду у пакету”, док се за Бујановачку и Куршумлијску траже посебна решења.

Словаци су били заинтересовани за куповину Матарушке и Богутовачке бање.

Наводећи да зна да се већина радника у бањама и медицинским центрима у власништву државе противи приватизацији, Љајић наводи да статус кво може да доведе до тога да бање пропадну.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ivan
To sve treba maksimalno ubrzati
Aleksandar Mihailovic
Izvorišta vode, oranice, banje i prirodne resurse, JP i ključne infrastrukturne objekte prodaju samo neodgovorni, nesavesni, alavi, komformisti i korumpirani. Vlada Srbije neka proceni babovinu svojih članova i nju proda strancima, a u imovinu koju su gradili oni koje reketiraju neka ne dira. Banje vratiti Fondu PiO na upravljanje, a Fond PiO penzionerima, ne onima kojima služi kao švedski sto za rijalitije i sopstveni komfor, a kada prifali još i terorišu penzionere bezdušnim reketiranjem. Banje su namerno zapostavljane da bi se jeftino prodale i dobila neka provizija, a to što se građani Srbije pretvaraju u strance i migrante u sopstvenoj državi neodgovorne, neozbiljne i državnički totalne amatere uopšte ne dotiče. Kada će Vlada Srbije da napravi neki objekat koji će ostati narednim pokolenjima a ne da rasprodaje ono što su drugi gradili? Ako ste nesposobni, bezidejni, neproduktivni, neracionalni, neinventivni i univerzalni laici, te kao takvi možete u sve fotelje, sklonite se.
Снежана Лазаревић
Како би било да држава испроба "Сечењи план" Већ се показао добар у Мађарској. Кад Је Буковичка Бања у питању - Дворац Старо Здање, који је више деценија био хотел, Задужбина Михаила Обреновића, никако не би смео да буде приватизован. Нити један Дворац у Србији није приватно власништво! Ово је и једини Дворац у Шумадији. Није тек тамо нека бањска зграда!
Muradin Rebronja
Не процена вредности српских бања, него процена вредности хотела и других угоститељских објеката у тим бањама. Бање, вода и паркови, треба да остану у власништву локалних самоуправа, да брину о њима, као јавно предузеће. Ту нема много пара. Паре су у хотелима, под условом да су пуни туриста. Питање за сваког инвеститора је да ли има тржиште за њих? То, "сви су дободошли" не пије воду. Потпуно сам сигуран да би хотели у свим бањама били врло профитабилни ако би им главна понуда била лечење шкембавих Србије, Балкана, ЕУ, Америке и Канаде, Емирата... методом Хипократовог начела "да вам храна буде лек а лек храна". Е, то можемо да радимо само ми, професионални шефови кухиња који креирамо такву храну, уз помоћ нутрициониста да кувају и саветују. Критеријум треба да буде то колико ће бити уложено у те хотеле а не ко да више? Многи хотели су у јадном стању тако да би било најбоље да их сруше и да ту направе нови хотел. У сваком случају, сваки нормалан инвеститор зна шта ће и како ће радити.
Rasa
Netreba nikakva privatizacija nego dobar menadzment I povoljni bankarski krediti uz drzavne garancije.Da ne ostanemo samo na koridorima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.