Почиње процена вредности српских бања
Сваког викенда од четири до пет хиљада грађана Србије одлази у бањска лечилишта у суседне земље, пре свега у Мађарску и Словенију, док у нашој земљи због нерешених имовинскоправних односа многе бање годинама пропадају.
Нерешени власнички односи, било да је власник спорних бања Фонд ПИО, држава или нека друга институција, а с друге стране интереси синдиката и руководства бања, два су основна разлога зашто се српске бање споро приватизују, каже за Танјуг министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
Како би се решио дугогодишњи проблем приватизације и развоја бањског туризма у Србији, формирана је, објашњава Љајић, радна група у влади која ће урадити процену вредности бања, а затим и могућност проналажења стратешког партнера за њих.
„Морамо ове године да имамо резултат јер то је ресурс који је апсолутно неискоришћен. Сваког викенда од четири до пет хиљада наших људи иде у Мађарске, Словеначке бање, иако значајан део наших бања пружа боље услове и има боље референце”, оцењује Љајић.
Годинама држава води битку око „реконструкције бања”, десетине су запуштене и у њих се није озбиљно улагало деценијама због дугих спорова око питања имовине, док земље у окружењу, истиче Љајић, кроз приватизацију или јавно-приватно партнерство улажу значајна средства у бањски туризам.
Подсећа да су вођени судски спорови у којима је Фонд ПИО полагао право на већину бања, да је добио 10, а још 16 случајева се налази у судовима.
„То је до сада био главни разлог зашто ствар с бањама тапка практично у месту. Други разлог је задржавање статуса кво од стране синдиката. Људи у Србији се плаше сваке промене јер онај ко тамо ради, плаши се да ће остати без посла ако дође нови власник, а руководству бања одговара овакво стање јер управљају државним бањама па ако се промени власник, вероватно ће доћи и нови менаџмент”, каже Љајић.
Због свега тога, објашњава министар, нико није хтео да улази у евентуални проблем промене власничке структуре тих бања.
„Бањама су потребне нове инвестиције и мора се ићи у сусрет савременим захтевима туриста, посебно иностраним. Зато смо покренули акцију не само приватизације и продаје, него хоћемо да створимо могућност јавно-приватног партнерства с приватним инвеститорима како би заједно улагали”, објашњава Љајић.
Када је реч о приватизацији бања у Србији, постоји договор да се свака бања третира посебно јер је њихов правни статус и стање различито, те да има заинтересованих, изјавио је пре неколико месеци Расим Љајић.
„Имате бање које не можете продати за два динара, а има бања у одличном стању, ту бисмо тражили солидне новце. Негде ћемо тражити стратешко партнерство”, рекао је тада Љајић.
Како је навео, Матарушка и Богутовачка бања „иду у пакету”, док се за Бујановачку и Куршумлијску траже посебна решења.
Словаци су били заинтересовани за куповину Матарушке и Богутовачке бање.
Наводећи да зна да се већина радника у бањама и медицинским центрима у власништву државе противи приватизацији, Љајић наводи да статус кво може да доведе до тога да бање пропадну.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


