Ima li Tramp plan za Siriju

Jedna od mogućnosti je da ponovi akciju od prošlog aprila, kada je Pentagon, koji se godinama u Siriji bori protiv Islamske države, prvi put direktno napao Asadove trupe. Tada je američka vojska pogodila sirijsku vazduhoplovnu vojnu bazu sa 59 krstarećih raketa. I tada je to bila reakcija na tvrdnje da je vlada u Damasku naredila napad hemijskim oružjem protiv civila.

„Vašington post” se pita zašto Bela kuća smatra da bi istim, krajnje limitiranom udarom sada mogla da postigne ono što nije pre godinu dana – da odvrati Asada od upotrebe hemijskog oružja. Prestonički dnevnik saznaje da je malo verovatno da će vrhovni komandant odobriti angažovanje velikog broja kopnenih trupa, ocenjujući da Trampu nedostaje plan za Siriju. Isti zaključak – da nema jasne strategije – izvukao je i „Njujork tajms”, koji je primetio da je neophodno političko rešenje i predložio da se sirijskoj vladi uvedu nove sankcije ili da se protiv nje povede akcija NATO-a.

Ukoliko se Vašington odluči za širu intervenciju i jače udare na sirijsku flotu, to će iskomplikovati američke odnose sa Rusijom, čija armija godinama pomaže Asadovoj vojsci u građanskom ratu. „Gardijan” upozorava da bi to moglo da dovede i do prvih direktnih sukoba između Amerike i Rusije u Siriji. Na novinarsko pitanje da li i šef Kremlja Vladimir Putin snosi odgovornost za ono što se odigralo, Tramp je odgovorio: „Moguće je. Ako je tako, odgovor će biti snažan.”

Prva ruska reakcija na izjave američkih zvaničnika bila je konstatacija da bi intervencija SAD protiv Sirije imala „opasne posledice”. A da je intervencija vrlo moguća, vidi se i po tome što Tramp i njegovi saradnici koriste rečnik koji su koristili i njihovi prethodnici kada su pravdali ulazak u rat. Šef Bele kuće je izjavio da je napad na Asada, koga je nazvao „životinjom”, humanitarno pitanje jer se ne mogu „dozvoliti ovakva zverstva” i „varvarski” udari, poput onog u Dumi. Ambasadorka SAD u UN Niki Hejli, kritikujući Kremlj zbog podrške Damasku, izjavila je da su ruke „ruskog režima prekrivene krvlju sirijske dece”.

„Došli smo do trenutka kada svet mora da istera pravdu. Istorija će ovo pamtiti ili kao trenutak kad je SB UN ispunio svoju dužnost ili kad je pokazao potpuni neuspeh da zaštiti narod Sirije. U svakom slučaju, SAD će reagovati”, kazala je ambasadorka Hejli, nazivajući Asada „monstrumom” nesposobnim za kajanje.

Njen ruski kolega Vasilij Nebenzja odgovorio je da se „Rusiji neoprostivo preti” i da bi američka intervencija u Siriji dovela do „ozbiljnih posledica”. Ambasador je saopštio da nema dokaza se u Dumi odigralo ono što SAD tvrde da se dogodilo i dodao da su hemijski udar režirali pobunjenici, koje su tome podučile američke specijalne snage. Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov juče je predložio rezoluciju UN kojom bi se zatražila nezavisna istraga dešavanja u Dumi.

Njegove reči se u analizama svetskih medija tumače kao pokušaj Kremlja da spreči ono što se čini sve izvesnijim – zapadni udar na Asada. Pariz i London u međuvremenu su nagovestili da će se pridružiti akciji Vašingtona.

Ona bi bila u suprotnosti sa Trampovom izjavom od pre samo nekoliko dana, kad je najavio povlačenje 2.000 američkih vojnika iz Sirije. To mu je donelo negativan publicitet u najvažnijim američkim medijima, koji su smatrali da se ne treba povlačiti samo zato što je Islamska država slomljena. Za mnoge od njih poslednja dešavanja dokazuju da je sirijska vlada iskoristila Trampovu neodlučnost i rešila da taktikom spržene zemlje preuzme sve teritorije pod kontrolom pobunjenika.

Predomišljanje šefa administracije poklopilo se sa prvim radnim danom njegovog novog, ratobornog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Ambasador na Ist riveru za vreme Džordža Buša bio je jedan od najvećih zagovornika ratova protiv Iraka i Avganistana, a danas se zalaže za intervencije protiv Irana i Severne Koreje. Kad su ga posle dramatične Trampove najave izveštači pitali kako mu je prošao prvi dan na novom poslu, Bolton je odgovorio: „Šta bi moglo da pođe po zlu?”