Има ли Трамп план за Сирију

Једна од могућности је да понови акцију од прошлог априла, када је Пентагон, који се годинама у Сирији бори против Исламске државе, први пут директно напао Асадове трупе. Тада је америчка војска погодила сиријску ваздухопловну војну базу са 59 крстарећих ракета. И тада је то била реакција на тврдње да је влада у Дамаску наредила напад хемијским оружјем против цивила.

„Вашингтон пост” се пита зашто Бела кућа сматра да би истим, крајње лимитираном ударом сада могла да постигне оно што није пре годину дана – да одврати Асада од употребе хемијског оружја. Престонички дневник сазнаје да је мало вероватно да ће врховни командант одобрити ангажовање великог броја копнених трупа, оцењујући да Трампу недостаје план за Сирију. Исти закључак – да нема јасне стратегије – извукао је и „Њујорк тајмс”, који је приметио да је неопходно политичко решење и предложио да се сиријској влади уведу нове санкције или да се против ње поведе акција НАТО-а.

Уколико се Вашингтон одлучи за ширу интервенцију и јаче ударе на сиријску флоту, то ће искомпликовати америчке односе са Русијом, чија армија годинама помаже Асадовој војсци у грађанском рату. „Гардијан” упозорава да би то могло да доведе и до првих директних сукоба између Америке и Русије у Сирији. На новинарско питање да ли и шеф Кремља Владимир Путин сноси одговорност за оно што се одиграло, Трамп је одговорио: „Могуће је. Ако је тако, одговор ће бити снажан.”

Прва руска реакција на изјаве америчких званичника била је констатација да би интервенција САД против Сирије имала „опасне последице”. А да је интервенција врло могућа, види се и по томе што Трамп и његови сарадници користе речник који су користили и њихови претходници када су правдали улазак у рат. Шеф Беле куће је изјавио да је напад на Асада, кога је назвао „животињом”, хуманитарно питање јер се не могу „дозволити оваква зверства” и „варварски” удари, попут оног у Думи. Амбасадорка САД у УН Ники Хејли, критикујући Кремљ због подршке Дамаску, изјавила је да су руке „руског режима прекривене крвљу сиријске деце”.

„Дошли смо до тренутка када свет мора да истера правду. Историја ће ово памтити или као тренутак кад је СБ УН испунио своју дужност или кад је показао потпуни неуспех да заштити народ Сирије. У сваком случају, САД ће реаговати”, казала је амбасадорка Хејли, називајући Асада „монструмом” неспособним за кајање.

Њен руски колега Василиј Небензја одговорио је да се „Русији неопростиво прети” и да би америчка интервенција у Сирији довела до „озбиљних последица”. Амбасадор је саопштио да нема доказа се у Думи одиграло оно што САД тврде да се догодило и додао да су хемијски удар режирали побуњеници, које су томе подучиле америчке специјалне снаге. Међутим, руски министар спољних послова Сергеј Лавров јуче је предложио резолуцију УН којом би се затражила независна истрага дешавања у Думи.

Његове речи се у анализама светских медија тумаче као покушај Кремља да спречи оно што се чини све извеснијим – западни удар на Асада. Париз и Лондон у међувремену су наговестили да ће се придружити акцији Вашингтона.

Она би била у супротности са Трамповом изјавом од пре само неколико дана, кад је најавио повлачење 2.000 америчких војника из Сирије. То му је донело негативан публицитет у најважнијим америчким медијима, који су сматрали да се не треба повлачити само зато што је Исламска држава сломљена. За многе од њих последња дешавања доказују да је сиријска влада искористила Трампову неодлучност и решила да тактиком спржене земље преузме све територије под контролом побуњеника.

Предомишљање шефа администрације поклопило се са првим радним даном његовог новог, ратоборног саветника за националну безбедност Џона Болтона. Амбасадор на Ист риверу за време Џорџа Буша био је један од највећих заговорника ратова против Ирака и Авганистана, а данас се залаже за интервенције против Ирана и Северне Кореје. Кад су га после драматичне Трампове најаве извештачи питали како му је прошао први дан на новом послу, Болтон је одговорио: „Шта би могло да пође по злу?”