Maroko i Srbija spremni da grade strateško partnerstvo

Između Rabata i Beograda postoji harmonično razumevanje o različitim pitanjima, budući da delimo iste aspiracije u korist mira, stabilnosti regiona u kojima su . Obe zemlje promovišu razrešavanje konflikata kroz političke pregovore u skladu sa međunarodnim zakonima, tako da ne ostaje prostor za bilo kakve takozvane samoproglašene entitete. Na ekonomskom planu, poseta ministra Dačića utrla je put novom poglavlju naše sveukupne saradnje, uoči predstojeće sednice Zajedničkog komiteta za saradnju radi unapređenja trgovine i investicija. Ponosan sam što mogu da obavestim da je Maroko prva afrička država koja će biti počasni gost na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu sledećeg oktobra”, ističe ambasador.

Godinu dana nakon povratka Maroka u sastav Afričke unije, kakav je doprinos vaše zemlje toj organizaciji?

Pozitivan korak, svakako. Dozvolio nam je da konsolidujemo svoje odnose sa bratskim državama Afrike, ojačao politiku Afrike i doprineo donošenju odluka u međunarodnim organizacijama. Prošlog januara Maroko je izabran u članstvo Komiteta za mir i bezbednost Afrike sa dvogodišnjim mandatom. Tokom tog mandata nameravamo da ujedinimo sve napore i akcije u promociji mira i bezbednosti.

Kada je reč o strateškoj viziji Maroka povodom migracija, ona je istaknuta nominacijom kralja Muhameda Šestog za lidera Afričke unije s tim pitanjem u vezi, i to zahvaljujući proaktivnoj agendi za zajednički razvoj. Ova ideja biće predstavljena učesnicima Međuvladine konferencije UN i Globalnog foruma za migracije i razvoj, koji su zakazani u decembru u Maroku.

Kako ocenjujete uznapredovalu politiku regionalizacije Maroka? Šta su najnovija zbivanja u vezi sa Saharom?

U skladu sa ustavom iz 2011, Maroko je usvojio nacionalnu strategiju radi primene napredne regionalizacije širom 12 administrativnih oblasti. Što se regiona Sahare tiče, Maroko je za period 2016–2025. pokrenuo ambiciozan model razvoja radi ostvarenja ključne društveno-ekonomske i politike zaštite životne sredine u južnoj provinciji. Želeo bih da podvučem da je Maroko predložio autonomni plan za region Sahare u okviru poštovanja njegovog nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao održivog i trajnog rešenja koje međunarodna zajednica smatra ozbiljnom i verodostojnom inicijativom na liniji svih usvojenih rezolucija SB UN od 2007. godine. Nažalost, javna je tajna odgovor na pitanje ko pruža utočište, finansira, naoružava i stavlja svoju diplomatiju u službu regionalnog konflikta. Naš istočni sused je glavni glumac u ovom sporu. Ne čudi što najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN otvoreno poziva Alžir da da značajan doprinos tekućem političkom procesu i u potpunosti se angažuje u pregovorima, pod isključivim vođstvom Ujedinjenih nacija. Maroko sa dubokom zabrinutošću primećuje ovih dana povećani broj provokacija, medijskih objava, vojnog raspoređivanja i ucena protiv mirovne misije MINURSO koje ozbiljno prete UN – političkom procesu koji generalni sekretar svetske organizacije i njegov lični izaslanik neumorno nastoje da obnove.

Kakva je strategija Maroka u borbi protiv klimatskih promena, terorizma i ekstremizma?

Fenomen klimatskih promena jedna je od izazovnih tema za planetu i predstavlja ozbiljnu pretnju razvoju, miru i bezbednosti. Maroko je usvojio novu Povelju za zaštitu sredine i održivi razvoj zajedno sa sistemom monitoringa nad svom javnom politikom u vezi sa životnom sredinom. Kad je reč o izazovnim fenomenima terorizma i ekstremizma, Maroko se tim temama bavi strategijom koja pokriva teme poput ekonomskog rasta, ljudskog razvoja, kao i očuvanja kulturnog i verskog identiteta na globalnom i regionalnom nivou. Takav pristup zasnovan je na sveobuhvatnoj saradnji utemeljenoj na vrednostima otvorenosti i uključenosti svih aktera. Inače, Maroko je trenutno kopredsedavajući i to u drugom dvogodišnjem mandatu (2018–2020) Globalnog antiterorističkog foruma. 

Kakva je energetska politika Rabata?

Kada je reč o energetskoj politici, Maroko je jedna od prvih država koja je počela sa investiranjem u obnovljivu energiju, sa ciljem da ti izvori 2030. godine predstavljaju 52 odsto naše energetske palete. Solarna stanica Nur u Uarzazatu je najveća solarna stanica na svetu vredna devet milijardi dolara. Konačno, naša zemlja ima nameru da primeni i niz strateških energetskih projekata u Africi: tu bih voleo da spomenem Afroatlantski gasovod – partnerski poduhvat sa Nigerijom.