Rusi bi mogli da prizemlje „boing”
Svetom će zavladati haos ukoliko Zapad ponovo bude gađao Siriju, zapretio je ruski predsednik Vladimir Putin u nedelju uveče, posle telefonskog razgovora sa iranskim liderom Hasanom Ruhanijem. Moskva je juče, posle najave treće runde sankcija SAD protiv Rusije, izašla sa oštrom ocenom motiva Vašingtona za ovakvu strategiju.
„Ubeđeni smo da iza brojnih sankcija stoji neprikriveni pokušaj da se uvede nepravična konkurencija radi istiskivanja rivala, u ovom slučaju ruskih firmi, s međunarodnog tržišta. To, naravno, nema nikakve veze sa situacijom u Siriji ili na bilo kojem drugom mestu u svetu. Nema ničeg nalik ovoj nelegalnoj međunarodnoj ekonomskoj otimačini”, prenele su juče agencije izjavu Dmitrija Peskova, portparola Kremlja.
Peskov je istovremeno izrazio „nadu da će, uprkos šteti koju je Vašington učinio bilateralnim odnosima Rusije i Amerike, neka vrsta komunikacije ponovo biti uspostavljena, nakon što američke kolege razreše svoje unutrašnje teme”.
Dok se to ne desi, Moskva je juče, nakon višemesečnog vaganja valjanog odgovora, prvi put u javnost pustila konkretne spiskove potencijalnih meta ekonomskog protivudara Americi.
Naime, u Rusku dumu je juče stigao zvanični predlog zakona o ekonomskim protivmerama američkim sankcijama, o kome ruski poslanici treba da se izjasne do 8. maja.
Restrikcije dalje saradnje Rusije s Amerikom u oblasti nuklearne energetike, avio-kosmičke i raketne industrije ključne su među predloženim stavkama ruskog ekonomskog odgovora na američke sankcije.
Četvrti trgovinski partner SAD – Rusija je za ekonomski kontraudar izabrala industrije u kojima poslovni partneri s one strane Atlantika strateški zavise od sirovina nad kojima Kremlj ima kontrolu.
Tako, na primer, američki avion „boing 787 drimlajner” ima 56 različitih delova od titanijuma poreklom iz Rusije. Istovremeno, američka kosmička agencija NASA koristi raketni pojačivač „atlas V”, koji se napaja motorom RD-180, a proizvodi ga ruska industrija „Energomaš”. Uz to, retki metali poreklom iz ruskih rudnika, poput skandijuma, galijuma, bizmuta i antimona, od vitalnog su značaja za brojne grane američke industrije. Povrh toga, „Rosatom”, ruska državna nuklearna firma, izvozi „veliku količinu obogaćenog uranijuma u SAD, čime se obezbeđuje pet odsto ukupnog snabdevanja Amerike električnom energijom”, naveo je juče londonski „Fajnenšel tajms”.
Da li će ruski parlament (Državna duma) početkom maja odlučiti da je vreme da se ograniči ili prekine izvoz titanijuma, uranijuma, skandijuma... u SAD, za sada je neizvesno. Kako se politička retorika između Moskve i Vašingtona zaoštrava, tako poslovni krugovi u obe zemlje ne kriju nelagodu.
Eventualna zabrana saradnje ruskog i američkog sektora u nuklearnoj energetici i avio-kosmičkoj industriji ugrozila bi proizvodnju u „Boingu” i „Dženeral elektriku”, kao i bilateralne sporazume vredne oko 30 milijardi dolara godišnje. Istovremeno, prekid isporuka titanijuma („Boing”, inače, mesečno proizvodi 12 letelica model 787) doveo bi u pitanje i dosadašnji uspešni izvoz VSMPO – „Avisma”, ruske državne firme koja ima monopol na izvoz tog lakog i tehnički specijalnog metala. Ta ruska firma nedavno je najavila da se sprema da otvori pogon specijalno za potrebe „Boinga”, čime bi utrostručila proizvodne kapacitete.
U međuvremenu, VSMPO – „Avisma” trenutno isporučuje „Boingu” 35 odsto neophodnih količina titanijuma. „Boing” je već ranije najavio da će od te ruske firme u sledećoj deceniji pazariti titanijuma za oko 18 milijardi dolara. Bilo kakve sankcije u domenu ovog izvoza ugrozile bi posao oko 20.000 zaposlenih, naveli su juče zvaničnici VSMPO.
Kao i u slučaju „Severnog toka 2”, rada francuskih petrofirmi u Iranu, dalja saradnja „Boinga”, „Dženeral elektrika” i ruskih partnera, u ovim smutnim vremenima, sve više zavisi od nepredvidive „političke ekonomije”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
