Руси би могли да приземље „боинг”
Светом ће завладати хаос уколико Запад поново буде гађао Сирију, запретио је руски председник Владимир Путин у недељу увече, после телефонског разговора са иранским лидером Хасаном Руханијем. Москва је јуче, после најаве треће рунде санкција САД против Русије, изашла са оштром оценом мотива Вашингтона за овакву стратегију.
„Убеђени смо да иза бројних санкција стоји неприкривени покушај да се уведе неправична конкуренција ради истискивања ривала, у овом случају руских фирми, с међународног тржишта. То, наравно, нема никакве везе са ситуацијом у Сирији или на било којем другом месту у свету. Нема ничег налик овој нелегалној међународној економској отимачини”, пренеле су јуче агенције изјаву Дмитрија Пескова, портпарола Кремља.
Песков је истовремено изразио „наду да ће, упркос штети коју је Вашингтон учинио билатералним односима Русије и Америке, нека врста комуникације поново бити успостављена, након што америчке колеге разреше своје унутрашње теме”.
Док се то не деси, Москва је јуче, након вишемесечног вагања ваљаног одговора, први пут у јавност пустила конкретне спискове потенцијалних мета економског противудара Америци.
Наиме, у Руску думу је јуче стигао званични предлог закона о економским противмерама америчким санкцијама, о коме руски посланици треба да се изјасне до 8. маја.
Рестрикције даље сарадње Русије с Америком у области нуклеарне енергетике, авио-космичке и ракетне индустрије кључне су међу предложеним ставкама руског економског одговора на америчке санкције.
Четврти трговински партнер САД – Русија је за економски контраудар изабрала индустрије у којима пословни партнери с оне стране Атлантика стратешки зависе од сировина над којима Кремљ има контролу.
Тако, на пример, амерички авион „боинг 787 дримлајнер” има 56 различитих делова од титанијума пореклом из Русије. Истовремено, америчка космичка агенција НАСА користи ракетни појачивач „атлас V”, који се напаја мотором РД-180, а производи га руска индустрија „Енергомаш”. Уз то, ретки метали пореклом из руских рудника, попут скандијума, галијума, бизмута и антимона, од виталног су значаја за бројне гране америчке индустрије. Поврх тога, „Росатом”, руска државна нуклеарна фирма, извози „велику количину обогаћеног уранијума у САД, чиме се обезбеђује пет одсто укупног снабдевања Америке електричном енергијом”, навео је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”.
Да ли ће руски парламент (Државна дума) почетком маја одлучити да је време да се ограничи или прекине извоз титанијума, уранијума, скандијума... у САД, за сада је неизвесно. Како се политичка реторика између Москве и Вашингтона заоштрава, тако пословни кругови у обе земље не крију нелагоду.
Евентуална забрана сарадње руског и америчког сектора у нуклеарној енергетици и авио-космичкој индустрији угрозила би производњу у „Боингу” и „Џенерал електрику”, као и билатералне споразуме вредне око 30 милијарди долара годишње. Истовремено, прекид испорука титанијума („Боинг”, иначе, месечно производи 12 летелица модел 787) довео би у питање и досадашњи успешни извоз ВСМПО – „Ависма”, руске државне фирме која има монопол на извоз тог лаког и технички специјалног метала. Та руска фирма недавно је најавила да се спрема да отвори погон специјално за потребе „Боинга”, чиме би утростручила производне капацитете.
У међувремену, ВСМПО – „Ависма” тренутно испоручује „Боингу” 35 одсто неопходних количина титанијума. „Боинг” је већ раније најавио да ће од те руске фирме у следећој деценији пазарити титанијума за око 18 милијарди долара. Било какве санкције у домену овог извоза угрозиле би посао око 20.000 запослених, навели су јуче званичници ВСМПО.
Као и у случају „Северног тока 2”, рада француских петрофирми у Ирану, даља сарадња „Боинга”, „Џенерал електрика” и руских партнера, у овим смутним временима, све више зависи од непредвидиве „политичке економије”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
