Od zabrane do zatvora
Kenija se poslednja pridružila zemljama koje su se oslobodile plastičnih kesa zakonom zabranivši njihovu proizvodnju, prodaju i korišćenje. Građanima koji prekrše zakon preti kazna od 40.000 dolara ili čak četiri godine zatvora. Jednostavan potez – apsolutna zabrana i rigorozna kazna – daje rezultate, a vlasti u Keniji na komentare da su se priklonili drakonskim merama odgovaraju da plastične kese utiču na snabdevanje zemlje hranom i vodom, da zagađuju gradove i obalna područja i ubijaju životinje (ako pojedu kese ili u njima zarobljene skončaju). „Glas Amerike” ističe da je Kenija jedna od najmanje devet afričkih država koje zabranjuju polietilenske kese, jer se one, kažu, nikada stvarno ne raspadnu u sitne delove prirodnim procesom, već plastika zauvek ostaje u okruženju – makar kao mikroskopska čestica. Vođeni time, u Ugandi su se lokalni proizvođači dosetili da biljno vlakno iz stabla banana, koje se ponaša poput pamuka, koriste za proizvodnju biorazgradivih papirnih kesa. Osim što su uklonili plastičnu pošast, pride su pokrenuli novi biznis.
Štaviše, sve su brojniji oni koji propagiraju tezu da upotreba biorazgradivih papirnih kesa ili cegera zapravo treba da bude simbolična briga o očuvanju životne sredine za buduće naraštaje.
Jer, opasnost plastičnih kesa vreba planetom koja godišnje proizvede 300 miliona tona plastike, od kojih 8,8 tona završi u okeanima preteći da istrebi čak 700 životinjskih vrsta.
Svesne i ovog problema, potpunu zabranu koriste i pojedine evropske zemlje. Holandija je školski primer, jer je zabranom zabeležila fascinantne rezultate. Upotreba plastičnih kesa u ovoj zemlji smanjena je za čak 71 odsto. Danska je, recimo, još pre 24 godine prva počela da naplaćuje korišćenje plastičnih kesa, a Irska je sličan potez povukla pre 16 godina. EU, istina, nije propisima striktno zabranila upotrebu plastike kao, recimo, Kenija. Zakon EU preporučuje da njene članice treba da smanje godišnju potrošnju nerazgradivih kesa na 90 po stanovniku do kraja sledeće godine i na 40 do 2025, tačnije, da se upotreba smanji za 80 odsto do 2025, u odnosu na 2010. godinu. Kako je ograničena upotreba tankih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu, potrošači moraju da koriste čvršće, koje se mogu upotrebiti više puta, ili mogu da plate više ako žele one tanje od 0,05 milimetara. Uostalom, na državama je da same osmisle na koji će način ostvariti zadati cilj, a rezultati su već primetni. Pre osam godina svaki građanin EU koristio je 198 kesa godišnje, od čega su u 90 odsto slučajeva to bile nerazgradive (koje smo mi do juče besplatno dobijali u radnjama). Prošlogodišnja istraživanja beleže da čak 72 odsto Evropljana ne koristi ili retko koristi plastične kese, a među njima je tu naviku samo prošle godine usvojilo 38 odsto.
Pokretu za zabranu plastičnih kesa priključilo se i nekoliko azijskih zemalja. Bangladeš je među prvima „ušao u klub”, nakon što su plastične vreće blokirale drenažne sisteme i izazvale ozbiljne poplave. Tokom priprema za Olimpijske igre 2008. i Kina je zabranila tanke plastične kese i podigla cene za deblje. U Centralnoj Americi Kostarika će verovatno biti prva zemlja koja će do 2021. potpuno izbaciti plastične kese za jednokratnu upotrebu. U SAD je pre 11 godina San Francisko prvi zabranio ove kese. Devet godina kasnije kalifornijska vlada ih je zabranila širom zemlje. Nema ih više ni na Havajima. Sličnim merama isto žele da postignu i Čikago, Dalas i Vašington.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
