Srbija leži na turističkoj imperiji

To­kom tih se­dam de­ce­ni­ja, nje­go­vi sa­rad­ni­ci za­slu­žni su za ot­kri­va­nje i si­ste­mat­ska is­tra­ži­va­nja zna­čaj­nih lo­ka­li­te­ta iz pra­i­sto­ri­je, an­ti­ke i sred­njeg ve­ka. Naj­dra­go­ce­ni­ji deo te ri­zni­ce su osta­ci Rim­ske im­pe­ri­je, ko­ji bi, kao tu­ri­stič­ki re­surs, mo­gli da po­sta­nu bla­go i u ovo­vrem­skom zna­če­nju te re­či.

„Či­ta­va Evro­pa je pre­mre­že­na te­mat­skim isto­rij­skim tu­ri­stič­kim ru­ta­ma. Ilu­stra­ci­je ra­di, sa­mo u Ne­mač­koj po­sto­ji 400.000 lju­di ko­ji su re­dov­ni ’ho­do­ča­sni­ci’ na ta­kvim po­ho­di­ma. To je ogro­man po­ten­ci­jal. Za­to već sko­ro de­set go­di­na za­go­va­ra­mo ide­ju da sve­tu po­nu­di­mo pro­gram ’Pu­te­vi­ma rim­skih im­pe­ra­to­ra’”, ka­že dr Mi­lo­mir Ko­rać, di­rek­tor Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta. On pod­se­ća da je na tlu da­na­šnje Sr­bi­je ro­đe­no 18 rim­skih ca­re­va, vi­še od pe­ti­ne od ukup­nog bro­ja. Tu­ri­stič­ka ru­ta du­gač­ka 600 ki­lo­me­ta­ra, od Sir­mi­ju­ma, od­no­sno Srem­ske Mi­tro­vi­ce, do Ca­ri­či­nog gra­da kod Le­ba­na, po­ve­za­la bi de­se­tak naj­va­žni­jih ta­ča­ka an­tič­ke za­o­stav­šti­ne, me­đu ko­ji­ma su Sin­gi­du­num, Vi­mi­na­ci­jum, Na­i­sus, car­ska pa­la­ta Fe­liks Ro­mu­li­ja­na u bli­zi­ni Za­je­ča­ra, utvr­đe­nje Di­ja­na kod Kla­do­va... 

Pri­mer ka­ko bi sve to mo­glo i tre­ba­lo da iz­gle­da upra­vo je Vi­mi­na­ci­jum, di­ja­mant me­đu pro­jek­ti­ma in­sti­tu­ta. Ta­mo­šnji ar­he­o­lo­ški park spa­da me­đu de­set naj­lep­ših u Evro­pi, a la­ne je ugo­stio re­kord­nih 100.000 po­se­ti­la­ca. Lo­ka­li­tet od oko 450 hek­ta­ra je ne sa­mo el­do­ra­do za is­tra­ži­va­če i lju­bi­te­lje ar­he­o­lo­gi­je već i me­sto odr­ža­va­nja struč­nih sku­po­va, kul­tur­nih i obra­zov­nih pro­gra­ma. Ta­ko će se i objek­ti za uče­sni­ke Li­mes kon­gre­sa na­kon za­vr­šet­ka sku­pa pre­o­bra­zi­ti u edu­ka­tiv­ni „rim­ski deč­ji kamp”. Osim na­pa­ja­nja du­ha no­vim zna­nji­ma, klin­ci će če­li­či­ti te­lo u obli­žnjem „avan­tu­ra par­ku”, či­ji će de­lo­vi bi­ti na­lik po­li­go­ni­ma za obu­ku le­gi­o­na­ra.

Ka­ko is­ti­če dr Mi­o­mir Ko­rać, ko­ji je i ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta Vi­mi­na­ci­jum, da bi ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­tet ujed­no bio i tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja, mo­ra da is­pu­nja­va pet uslo­va. 

„Pr­vo, da bu­de otvo­ren to­kom či­ta­ve go­di­ne. Dru­go, da ima ba­rem je­dan nat­kri­ve­ni obje­kat ko­ji bi pri­mao po­se­ti­o­ce i ka­da je lo­še vre­me. Tre­će, vo­di­či mo­ra­ju da zna­ju en­gle­ski i da o lo­ka­li­te­tu ka­zu­ju na­dah­nu­to i za­ni­mlji­vo. Če­tvr­to, ako ho­će­te ma­sov­ne po­se­te, mo­ra­te da ima­te ba­rem 10 to­a­le­ta. I pe­to, su­ve­nir­ni­ca je ne­iz­o­stav­na. A pre sve­ga ovog, nu­žno je da na pu­te­vi­ma do od­re­di­šta ne­ma ru­pa na as­fal­tu i, jed­na­ko va­žno, da duž dru­ma ne bu­de sme­ća”, na­gla­ša­va di­rek­tor Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta.  

Za ve­li­ku po­pu­la­ci­ju tu­ri­sta za­lju­blje­ni­ka u ar­he­o­lo­gi­ju Sr­bi­ja je još uvek „ter­ra in­cog­ni­ta”, što se ni­ka­ko ne bi mo­glo re­ći za lju­de od stru­ke. O to­me sve­do­če mno­gi re­gi­o­nal­ni i me­đu­na­rod­ni pro­jek­ti u ko­je je in­sti­tut uklju­čen. Is­tra­ži­va­nja Ca­ri­či­nog gra­da de­ce­ni­ja­ma se oba­vlja­ju za­jed­no s ar­he­o­lo­zi­ma iz Fran­cu­ske i Ne­mač­ke, a od pro­šle go­di­ne na­ši i austra­lij­ski struč­nja­ci sa­dej­stvu­ju na lo­ka­li­te­tu Glac kod Srem­ske Mi­tro­vi­ce, gde se pret­po­sta­vlja da se pod ze­mljom na­la­zi let­nji­ko­vac rim­skog ca­ra Mak­si­mi­ja­na Her­ku­la. 

Kra­jem ju­na, u Sr­bi­ju do­la­zi tim ar­he­o­lo­ga iz ame­rič­ke Na­ci­o­nal­ne fon­da­ci­je za na­u­ku (NSF), či­ji je go­di­šnji bu­džet 7,5 mi­li­jar­di do­la­ra, da bi na te­re­nu pro­ce­ni­li ko­ji na­ši lo­ka­li­te­ti mo­gu bi­ti od glo­bal­nog zna­ča­ja. 

„Pred­sta­vi­će­mo im i naš na­uč­ni po­ten­ci­jal, cilj nam je da mla­de is­tra­ži­va­če po­ve­že­mo sa svet­skim auto­ri­te­ti­ma u obla­sti ar­he­o­lo­gi­je. I ka­dro­vi su na­še ve­li­ko bla­go, to po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da smo sa se­dam do de­set ra­do­va pri­sut­ni na sva­kom zna­čaj­nom me­đu­na­rod­nom kon­gre­su iz an­tič­ke ar­he­o­lo­gi­je”, za­klju­ču­je dr Mi­o­mir Ko­rać.