„Ženska energija” u dirigentskoj koži

– Na moje mesto su normalno došli drugi ljudi i u prvim susretima sa Beogradom preispitujem se da li sam ostala siroče bez svoga grada ili sam se vratila kući. Beograd se strastveno voli i zbog toga se sa njim ljubim i svađam već godinama. Svi moji snovi se dešavaju na Novom Beogradu i dan danas. Moj idealni grad ostaje i opstaje u familiji i prijateljima koji me suštinski poznaju i vole takvu kakva jesam. Silinu svojih osećanja prema teškoćama migracije i novog života u nepoznatoj sredini prenela sam u tekst „Dnevnik jedne migrantkinje” po kojem je nastala muzičko-scenska drama „Ex(Odus) Radosti” koju čeka premijera u pozorištu „Duško Radović” u Beogradu u režiji Narcise Darijević Marković, kaže Jelena Sasnik i  objašnjava šta je presudilo da se otisne u svet u potrazi za svojim umetničkim, muzičkim putem:

–Na prvoj godini studija sam prilikom saradnje sa maestrom Mladenom Jaguštem zabezeknuto shvatila da ne znam kako da objasnim orkestru na koji način se svira Hajdn, a kako Mocart. Kako se upotrebljava gudalo u baroku, kako ukrasi u klasicizmu i još 1997. sam u jeku hajke na Srbiju otišla u Berlin kao asistent dirigenta Svetskog orkestra Muzičke omladine. Mogla bih reći da sam se već osećala u Srbiji kao zvezdica. Tada je Beogradska filharmonija bila izuzetno velikodušna prema mladim srpskim dirigentima: tada sam gotovo redovno dirigovala nacionalnim orkestrom o čemu sada mladi dirigenti ne mogu ni da sanjaju. Što se odlaska tiče, imala sam izraženu potrebu da se dokažem u sredinama u kojima sam totalni anonimus bez ikakvih veza. Naivno sam verovala da je za taj mukotrpan put dovoljno spakovati samo sopstveni talenat i znanje. Ali put je mnogo teži nego što izgleda, ima puno suza, samoće i samo preispitivanja. Slovenija je kao baza izabrana isključivo kao najbliže inostranstvo Beogradu.

Postoji feministički portal „Radne žene” koji deluje iz Ljubljane, dodaje Jelena Sasnik, a vezan je za celu bivšu Jugoslaviju za koji je bila angažovana da napiše članak koji je jednim delom naslovila „Razvojni put žene dirigenta...” a drugi deo naslova je „vulgaran i nije za Politiku”. Članak je oborio rekorde čitanja a ona je iskreno napisala kako se dirigentu koji nema političko finansijsku potporu smanjuju šanse da opstane u muzičkom svetu u koliko je ne daj bože ženskog pola.

–U današnje vreme novca za kulturu gotovo i da nema i za dirigente je „gužva pred golom” ogromna, a borba nepoštena. Rečenicu „šteta što je žena” sam u svojoj karijeri čula dovoljno puta da sam iznova počela da poštujem lik i delo Klare Cetkin. Moram da naglasim da tu vrstu diskriminacije najmanje osećam u Srbiji i u skandinavskim zemljama. Zato ne odustajem i polako uveravam tradicionalni muzički milje da ono što je najlepše je upravo „ženska energija” u dirigentskoj interpretaciji koja pruža sasvim drugačiji doživljaj umetničke muzike – zaključuje Jelena Sasnik.