Istraženo svega tri odsto Vi­minacijuma

Sve ovo ima svo­ju pred­i­sto­ri­ju, ka­že naš sa­go­vor­nik. Pod­se­ća da je pr­va na­uč­na is­ko­pa­va­nja Vi­mi­na­ci­ju­ma za­po­čeo Mi­ha­i­lo Val­tro­vić još 1882. go­di­ne sa 12 za­tvo­re­ni­ka jer dr­ža­va ni­je ima­la do­volj­no sred­sta­va da mu obez­be­di bo­lju rad­nu sna­gu. Is­tra­ži­va­nja na po­čet­ku 20. ve­ka na­sta­vlja Mi­lo­je Va­sić, pr­vi srp­ski ško­lo­va­ni ar­he­o­log. Ta­da je u zva­nič­noj po­se­ti bi­la i kra­lji­ca Dra­ga ko­ja po­kla­nja 100 zlat­ni­ka ka­ko bi po­mo­gla na­sta­vak is­tra­ži­va­nja, što se mo­že uze­ti kao pr­va do­na­ci­ja na­me­nje­na na­uč­nim is­tra­ži­va­nji­ma an­tič­kih gra­do­va u Sr­bi­ji, pi­še u isto­ri­ja­tu ovog lo­ka­li­te­ta. 

– Vi­mi­na­ci­jum je uklju­čen u pet me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta na ni­vou Evrop­ske uni­je. U pro­je­kat „Da­nu­be li­mes Brand” (vre­dan 1.300.000 evra), ko­ji  vo­di uni­ver­zi­tet u Be­ču, uklju­če­no je šest ze­ma­lja, a re­zul­tat je po­sta­vlja­nje 40 rim­skih lo­go­ra sa na­še te­ri­to­ri­je na ten­ta­tiv­nu Une­sko­vu li­stu, na ko­ju će­mo, na­dam se, ući 2020. go­di­ne. Dru­gi pro­je­kat „Ope­nArch” pod­ra­zu­me­va eks­pe­ri­men­tal­nu ar­he­o­lo­gi­ju u sa­rad­nji sa 12 ze­ma­lja. Pro­je­kat vre­di 2.400.000 evra. U okvi­ru to­ga ra­di­mo eks­pe­ri­men­te kre­mi­ra­nja, sa­đe­nje vi­no­ve lo­ze na rim­ski na­čin i slič­no – ka­že Ko­rać.

Kra­jem 2016. ostva­re­na je sa­rad­nja i sa ame­rič­kom Na­ci­o­nal­nom fon­da­ci­jom za na­u­ku (NSF), či­ji će struč­nja­ci to­kom le­ta do­ći u Sr­bi­ju, a te­ma sku­pa je „Ba­ze po­da­ta­ka u na­u­ci”.

– Do­la­zi 30 struč­nja­ka iz sve­ta i po­ve­za­će­mo sva­kog od čla­no­va na­šeg ti­ma (13 dok­to­ra na­u­ka i 12 dok­to­ran­da) sa po­je­din­ci­ma iz NSF-a. Na­ša de­le­ga­ci­ja ima­la je sa nji­ma sa­sta­nak u Va­šing­to­nu gde smo za­stu­pa­li dru­štve­ne na­u­ke. Vra­ta je otvo­ri­la upra­vo ar­he­o­lo­gi­ja, od­no­sno ob­je­di­nje­ni an­tro­po­lo­ški, ma­te­ma­tič­ki i ar­he­o­lo­ški ni­vo – ka­že naš sa­go­vor­nik, do­da­ju­ći da je Ar­he­o­lo­ški in­sti­tut sa­ra­đi­vao i sa Smit­so­ni­jan fon­da­ci­jom iz Va­šing­to­na i ura­dio vi­še mo­no­gra­fi­ja o Vi­mi­na­ci­ju­mu me­đu­na­rod­nog ka­rak­te­ra. 

– Ima­mo opre­mu i sve ge­o­fi­zič­ke in­stru­men­te. Na­ša ge­o­fi­zi­ka je naj­ja­ča u ovom de­lu Evro­pe. U Vi­mi­na­ci­ju­mu šest ge­o­fi­zi­ča­ra ra­di is­klju­či­vo ar­he­o­lo­šku te­ma­ti­ku. Oni ra­de to već 20 go­di­na. Ceo Vi­mi­na­ci­jum smo ge­o­fi­zič­ki is­tra­ži­li i zna­mo da tu ima­mo i hi­po­drom, i fo­rum, car­sku pa­la­tu, vi­še hra­mo­va, i te­a­tar, ko­ji još ni­su ot­kri­ve­ni – na­vo­di Ko­rać. 

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, go­di­šnje Vi­mi­na­ci­jum po­se­ti iz­me­đu 60.000 i 70.000 lju­di. Pro­šle go­di­ne po­se­ta je pre­ma­ši­la i 100.000. 

– Bio je pe­ri­od ka­da je bi­lo i 3.000 po­se­ti­la­ca dnev­no, ka­da na­ših se­dam vo­di­ča ni­je sve mo­glo da po­stig­ne. Vi­mi­na­ci­jum ima i pri­stan gde pri­sta­ju stra­ni bro­do­vi i ta po­se­ta iz­no­si 17.000 go­di­šnje – ka­že Ko­rać. Po­mi­nje i sa­rad­nju sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re ko­je je fi­nan­si­ra­lo is­tra­ži­va­nje rim­skog am­fi­te­a­tra, sa Mi­ni­star­stvom ener­ge­ti­ke i Mi­ni­star­stvom tu­ri­zma ko­je je opre­mi­lo po­je­di­ne objek­te za na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki cen­tar i da­lo sred­stva za po­sta­vlja­nje pri­sta­na za bro­do­ve, kao i za avan­tu­ra-park za de­cu. 

Iz­lo­žba o Vi­mi­na­ci­ju­mu i 18 rim­skih im­pe­ra­to­ra, ko­ji su ro­đe­ni na ovom pro­sto­ru, ob­i­šla je Nju­jork, Va­šing­ton, San Fran­ci­sko, Bo­ston, Či­ka­go, Los An­đe­les, Lon­don, Bu­dim­pe­štu, Rim, Mi­la­no, Mal­tu. Usle­di­li su Mon­te­vi­deo (Uru­gvaj) i Bu­e­nos Aj­res (Ar­gen­ti­na), sve pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va. 

– Otvo­ri­li smo 2016. iz­lo­žbu u Bu­e­nos Aj­re­su, gra­du sa naj­ve­ćim bro­jem knji­ža­ra i po­zo­ri­šta po gla­vi sta­nov­ni­ka, i u 23.30 ča­so­va gu­žva ni­je je­nja­va­la. Na­po­lju je bio red 300 me­ta­ra... Po­sle smo išli u Asun­si­on (Pa­ra­gvaj), to je bi­la pr­va iz­lo­žba još od Kra­lje­vi­ne SHS, gde nas je od­li­ko­vao pre­mi­jer. Usle­di­li su Bra­zi­li­ja, pa Či­le, Pe­ru (Li­ma), i Bo­li­vi­ja (La Paz). U La­tin­skoj Ame­ri­ci iz­lo­žbu je vi­de­lo 1.200 000 lju­di – pod­se­ća Ko­rać.

Im­pe­ra­to­ri su, ka­ko ka­že, ne­ve­ro­va­tan brend. „Mo­že­mo da iza­đe­mo na Si-En-En sa re­kla­mom: Do­đi­te u ze­mlju rim­skih im­pe­ra­to­ra! Ka­da smo 2009. ot­kri­li ske­let ma­mu­ta, Vi­mi­na­ci­jum je bio na pr­vim stra­na­ma Va­šing­ton po­sta, Gar­di­ja­na i dru­gih pre­sti­žnih li­sto­va. Ni­je bi­lo me­di­ja ko­ji to ni­je ja­vio. MIT uni­ver­zi­tet iz Ma­sa­ču­set­sa je pre tri go­di­ne ura­dio skri­ning svih 196 ze­ma­lja ka­ko bi vi­de­li po če­mu je ne­ka ze­mlja po­zna­ta. Za nas su na­ve­li da je na 37. me­stu No­vak Đo­ko­vić, na 31. Ni­ko­la Te­sla, a od 1. do 18. me­sta bi­li su rim­ski im­pe­ra­to­ri. Da­kle, ni­je ka­ko ti se­be vi­diš, ne­go ka­ko te­be svet vi­di. On­da se za­pi­taj­mo ka­ko tre­ba da se pred­sta­vi­mo sve­tu”, ka­že Mi­o­mir Ko­rać.